Црна статистика на српским путевима ВИШЕ ОД 30.000 НЕСРЕЋА И 450 ПОГИНУЛИХ ЗА ГОДИНУ ДАНА Србија међу најризичнијима у Европи

Коковић је за Танјуг рекао да је донета стратегија да до 2030. године не буде више ниједно дете које је страдало у саобраћајним незгодама и изразио наду да ће до краја 2026. године бити донет нови Закон о безбедности саобраћаја.

„Чак око 60 одсто деце превози се непрописно, без одговарајућег безбедносног седишта, а и када се седишта користе, у око 90 одсто случајева праве се грешке. То су подаци који морају да нас забрину“, рекао је Коковић.

Он је указао да Србија има око 78 смртно страдалих на милион становника, што је, како је навео, један од највиших јавних ризика у Европи, док поједине земље, попут Финске и Норвешке, бележе периоде без иједне погинуле особе у саобраћају.

Коковић је рекао да се много очекује од новог Закона о безбедности саобраћаја, чији је нацрт у изради, и истакао да ће донети системска решења и усклађивање са европским прописима, уз строже казне за некоришћење сигурносног појаса и употребу мобилног телефона током вожње.

Он је упутио апел грађанима да током празничног периода не седну за волан под дејством алкохола и да, када год је могуће, користе алтернативне начине превоза, нагласивши да безбедност у саобраћају почиње од одговорности сваког појединца.

Професор Саобраћајног факултета Крсто Липовац изјавио је да је у току озбиљна активност и борба за безбедност саобраћаја на глобалном нивоу, посебно у Европској унији.

Липовац је навео да је Европски савет за безбедност саобраћаја указао на поједине нелогичности које негативно утичу на безбедност, међу којима је и начин производње аутомобила, као и постављање великих екрана у возилима који ометају возаче током вожње.

„Обимна истраживања су везана за екран у возилу, тако да је заустављен један талас у погрешном смеру, а то је да екрани буду све већи. Последње директиве траже од произвођача да почну да смањују екране који ометају возача“, рекао је Липовац.

Он је додао да најновије инструкције налажу уградњу уређаја који онемогућавају покретање мотора ако је возач под утицајем алкохола, као и система који спречавају покретање возила уколико сви сигурносни појасеви нису правилно везани.

Према његовим речима, на глобалном нивоу иде се ка томе да се у возилима уграђују уређаји који би ометали или онемогућавали коришћење мобилног телефона током вожње.

Говорећи о изменама Закона о безбедности саобраћаја, Липовац је оценио да су потребне озбиљне и суштинске измене које би дугорочно омогућиле Србији да континуирано смањује број погинулих и повређених у саобраћајним незгодама.

„То су корените измене, цео концепт увођења такозваног приступа безбедног система, опраштајућег система и самообјашњавајућих путева“, навео је Липовац.

Он је истакао да је неопходно радити са возачима који имају психолошке и социолошке проблеме, али да је за то потребно успоставити систем.

„Најпроблематичнији возачи и даље успевају да избегну санкције. Постоје и они који заиста имају психолошке и социолошке проблеме. Са њима треба радити, али је за то потребно успоставити капацитете. Србији је тренутно потребно између 300 и 500 психолога који би радили са возачима, као и адекватни капацитети у полицијским станицама“, рекао је Липовац.

Он је закључио да свака саобраћајна незгода представља резултат пропуста у систему и да успех у безбедности саобраћаја зависи од рада целокупног државног и друштвеног система.