ČUDO NAD MOŠTIMA SVETOG SOZONTA Munje, gromovi i svetlost sa neba

Sozont je rodom iz Likaonije. Bio je pastir i držao se u svemu Božjeg zakona. Poučavao je svoje drugove veri. Prema nekom viđenju koje je imao kad je zaspao pod hrastom kraj kog je tekao izvor on je saznao da mu valja mučenički postradati za Hrista.

U to vreme bio je veliki progon hrišćana u obližnjem gradu Pompeopolju od strane Maksimijana igemona Kilikijskog. A u gradu je bio zlatni idol, kome su se neznabošci klanjali. Sozont je ostavio svoje ovce, otišao u grad, ušao u neznabožački hram, pa odlomio ruku zlatnog idola, razdrobio je i razdao siromašnima. Nastala je velika uzbuna u gradu zbog toga i neznabošci su počeli da traže krivca. Da ne bi neko drugi postradao zbog njegovog dela Sozont se uputio igemonu i prijavio se, kao hrišćanin i učinilac onog dela.

Mučitelji su ga najpre tukli, a potom obesili o drvo i strugali gvozdenim četkama, a kada je već bio na izdisaju stavili su ga na oganj. I kada su to uradili, iznenada su sinule munje, zagrmeli gromovi i pala kiša sa krupnim gradom, pa se oganj odmah ugasio; a ljudi koji su bili tamo pobegli su od straha, a telo svetiteljevo ostalo je celo. A kada je nastupila noć, verni su hteli da uzmu njegove svete mošti ali nisu mogli, pošto je bila velika pomrčina To ih je veoma rastužilo. Ali, u po noći svetlost je zasijala s neba nad moštima, pa su ih vernici uzeli i sahranili. Na njegovom grobu desila su se mnoga čudesa; i ne samo od groba nego i od onog izvora pod hrastom, gde je svetac imao u snu viđenje, davana su razna isceljenja bolesnicima blagodaću Hristovom i molitvama svetoga mučenika. Zbog toga kasnije je tamo podignuta crkva u ime svetog Sozonta, na slavljenje u njoj istinitog Boga.

Postradao je oko 304. godine.

Tropar (glas 4):

Mučenik Tvoj Gospode, Sozont, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.

Telegraf.rs