(VIDEO) DANAS JE VELIKI PRAZNIK Slavimo Svetog Vasilija Ostroškog NJEGOVIM MOŠTIMA SE KLANJA HILJADE VERNIKA

Sveti Vasilije Ostroški je u kalendaru obeležen crvenim slovom, a slavi se i kao krsna slava.

Sveti Vasilije Ostroški

Rođen kao Stojan Jovanović, bio je rodom iz Popova Sela u Hercegovini, od roditelja prostih ali blagočestivih. Od malena bio je ispunjen ljubavlju prema crkvi Božjoj, a kada je poodrastao otišao je u trebinjski manastir Uspenija Bogorodice i primio monaški čin.

Kao monah ubrzo se pročuo zbog svog ozbiljnog i retkog podvižničkog života. Jer činio je podvig za podvigom, sve teži od težega. Kasnije je bio izabran i posvećen za episkopa Zahumskog i Skenderijskog, mimo svoje volje. Kao arhijerej najpre je stanovao u manastiru Tvrdoš i odatle kao pastir dobri utvrđivao svoje stado u pravoslavnoj veri čuvajući ga od svireposti turske i lukavstva latinskog. A kada je bio isuviše pritešnjen neprijateljima, i kada je Tvrdoš bio razoren od Turaka, preselio se Vasilije u Ostrog, gde se podvizavao ograđujući svoje stado neprestanim i toplim molitvama.

Prestavio se mirno Gospodu, u XVI veku, ostavivši svoje cele i celebne mošti, neistrulele i čudotvorne do dana današnjeg. Čudesa na grobu Svetog Vasilija su bezbrojna. K njegovim moštima pritiču i hrišćani i muslimani i nalaze iscelenja u najtežim bolestima i mukama svojim. Veliki narodni sabor u Ostrogu biva svake godine o Trojicama. 

Svetitelju u čast podignute su i brojne crkve zadužbine. U Beogradu, u crkvi cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu, čuva se omofor Svetog Vasilija. 

Po narodnom običajnom kalendaru, danas se ne rade teški poslovi, ali valja da se očisti kuća, kako bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir. 

Tropar (glas 4): 

Ot junosti tojeja sebe Gospodevi otdal jesi, prebivaja v molitvah, trudjeh i postjeh oče bogonosne; obraz bil jesi dobrodjetelji svojemu stadu; sego radi vidja Bog tvoje blagoje proizvoljenije, postavljajet tja svojej cerkvi pastira i dobljago arhijereja, i po prestavljeniji tvojem sobljude, svjatoje tvoje tjelo nerušimo, svjatitelju Vasilije: tjemže jako imjeja derznovenije molisja Hristu Bogu spastisja dušam našim.

Mučenik Vasilije Pekar

Pretpostavlja se da je Vasilije, po zanatu pekar, živeo u XVII veku u Peći. Iako još mlad (nije imao više od 35 godina) bio je kao i većina ljudi u to doba oženjen i imao odraslu decu. 

Ćerka mu je bila vrlo lepa, te su je neki Turci zapazili i jednog dana oteli iz roditeljske kuće.

Vasilije se nije mirio sa činjenicom da mu ćerka postane muslimanske vere, te je pojurio za njima kako bi je vratio. Turaka je bilo više, te su ga savladali i primoravali da se poturči ako ne želi smrt, navedeno je na sajtu svetigora.com. 

On na to nikako nije pristajao, te su ga Turci ubili na izlazu iz Peći prema Dečanima, na mestu zvanom Raušićka trešnja. 

Na mestu gde je preminuo, Srbi su mu napravili grob. Kako je vreme prolazilo, ljudima su počele da se ostvaruju molitve izrečene na njegovom grobu. 

Kasnije, nad tim grobom podignuta je crkva, a potom i manastir. Ostaci crkve bili su vidljivi, a grob očuvan sve do poslednjeg rata 1999. godine. 

Telegraf.rs