(ВИДЕО) ДАНАС ЈЕ ВЕЛИКИ ПРАЗНИК Славимо Светог Василија Острошког ЊЕГОВИМ МОШТИМА СЕ КЛАЊА ХИЉАДЕ ВЕРНИКА

Свети Василије Острошки је у календару обележен црвеним словом, а слави се и као крсна слава.

Свети Василије Острошки

Рођен као Стојан Јовановић, био је родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих али благочестивих. Од малена био је испуњен љубављу према цркви Божјој, а када је поодрастао отишао је у требињски манастир Успенија Богородице и примио монашки чин.

Као монах убрзо се прочуо због свог озбиљног и ретког подвижничког живота. Јер чинио је подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Касније је био изабран и посвећен за епископа Захумског и Скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најпре је становао у манастиру Тврдош и одатле као пастир добри утврђивао своје стадо у православној вери чувајући га од свирепости турске и лукавства латинског. А када је био исувише притешњен непријатељима, и када је Тврдош био разорен од Турака, преселио се Василије у Острог, где се подвизавао ограђујући своје стадо непрестаним и топлим молитвама.

Преставио се мирно Господу, у XVI веку, оставивши своје целе и целебне мошти, неиструлеле и чудотворне до дана данашњег. Чудеса на гробу Светог Василија су безбројна. К његовим моштима притичу и хришћани и муслимани и налазе исцелења у најтежим болестима и мукама својим. Велики народни сабор у Острогу бива сваке године о Тројицама. 

Светитељу у част подигнуте су и бројне цркве задужбине. У Београду, у цркви цара Константина и царице Јелене на Вождовцу, чува се омофор Светог Василија. 

По народном обичајном календару, данас се не раде тешки послови, али ваља да се очисти кућа, како би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир. 

Тропар (глас 4): 

От јуности тојеја себе Господеви отдал јеси, пребиваја в молитвах, трудјех и постјех оче богоносне; образ бил јеси добродјетељи својему стаду; сего ради видја Бог твоје благоје произвољеније, постављајет тја својеј церкви пастира и добљаго архијереја, и по престављенији твојем собљуде, свјатоје твоје тјело нерушимо, свјатитељу Василије: тјемже јако имјеја дерзновеније молисја Христу Богу спастисја душам нашим.

Мученик Василије Пекар

Претпоставља се да је Василије, по занату пекар, живео у XVII веку у Пећи. Иако још млад (није имао више од 35 година) био је као и већина људи у то доба ожењен и имао одраслу децу. 

Ћерка му је била врло лепа, те су је неки Турци запазили и једног дана отели из родитељске куће.

Василије се није мирио са чињеницом да му ћерка постане муслиманске вере, те је појурио за њима како би је вратио. Турака је било више, те су га савладали и приморавали да се потурчи ако не жели смрт, наведено је на сајту svetigora.com. 

Он на то никако није пристајао, те су га Турци убили на излазу из Пећи према Дечанима, на месту званом Раушићка трешња. 

На месту где је преминуо, Срби су му направили гроб. Како је време пролазило, људима су почеле да се остварују молитве изречене на његовом гробу. 

Касније, над тим гробом подигнута је црква, а потом и манастир. Остаци цркве били су видљиви, а гроб очуван све до последњег рата 1999. године. 

Telegraf.rs