DANAS SLAVIMO SVETOG JUSTINA Istinu je tražio celog života, a jedan razgovor zauvek ga je promenio

Sveti Justin ostao je upamćen kao čovek koji je čitav život posvetio traganju za istinom. Prošao je kroz različite filozofske škole svoga vremena, razgovarao sa učenim ljudima, izučavao grčku misao i pokušavao da razumom dođe do spoznaje Boga. Ipak, tek susret sa hrišćanskim učenjem, molitvom i Svetim pismom doneo mu je odgovor koji je tražio.

Od neznabošca do velikog branitelja hrišćanstva

Sveti mučenik Hristov Justin rođen je u Siriji Palestinskoj, u oblastima Samarije, u gradu koji se najpre zvao Sihem, a kasnije Neapolis Flavija. Njegov otac Prisk bio je neznabožac, pa je i sam Justin u mladosti bio idolopoklonik, pre nego što je primio svetlost hrišćanske vere.

Još od najranijih dana pokazivao je veliku ljubav prema istini. Zbog toga se posvetio učenju i naukama koje su se izučavale u grčkim neznabožačkim školama. Najpre se bavio besedništvom, a zatim filozofijom, želeći da kroz znanje i razmišljanje dođe do odgovora na najveća pitanja ljudskog života.

Tražeći istinu, obraćao se različitim učiteljima. Kod stoika i peripatetika nije uspeo da sazna ono što je želeo o Bogu, pa se potom obratio jednom pitagorejcu. On mu je govorio da bi najpre trebalo da izučava astronomiju, geometriju, aritmetiku, muziku i druge nauke, tvrdeći da su one neophodne za život i spoznaju.

ustin, međutim, nije želeo da godine provede u učenju onoga što mu nije donosilo odgovor za kojim je tragao. Zbog toga se okrenuo platonizmu, koji je u to vreme uživao veliki ugled.

Filozofija ga je vodila, ali nije mu dala konačan odgovor

Jedan platoničar govorio je Justinu da spoznaja telesnog vodi ka spoznaji bestelesnog, da razumevanje zemaljskog može voditi ka razumevanju nebeskog, a da proučavanje ideja čoveka približava razumevanju Boga.

Nadajući se da će tim putem doći do božanske mudrosti, Justin je pristao da uči kod njega. Dugo je ostao uz tog učitelja, brzo savladao osnovna Platonova načela i postao poznat kao učen i ugledan filozof.

Ipak, ni ovim putem nije uspeo da dođe do istinskog bogopoznanja. Filozofija mu je donela određenu duhovnu utehu i usmerila ga ka razmišljanju o Bogu, ali njegov um još nije bio prosvećen hrišćanskim učenjem.

Susret sa starcem koji mu je otvorio put ka veri

Presudan trenutak u Justinovom životu dogodio se tokom jedne šetnje izvan grada, kada je započeo razgovor sa jednim starcem. Na pitanje šta je filozofija, Justin je odgovorio da je ona prosvetiteljka uma, vodilja i učiteljica rasuđivanja, kao i rukovoditeljka života.

Govorio je da onaj ko dobro upozna filozofiju, kao u ogledalu vidi zablude i neznanje drugih, i da bez pravilne upotrebe razuma nema istinske mudrosti.

Kada ga je starac upitao šta je Bog, Justin je odgovorio da je Bog biće koje se nikada ne menja, koje je uvek isto i koje je uzrok svega postojećeg.

Starcu se dopao Justinov odgovor, ali ga je potom naveo da dublje preispita svoja znanja. Pitao ga je kako može istinski da govori o Bogu ako ga nikada nije video. Justin je tada objasnio da se Božanstvo ne posmatra telesnim očima, nego umom.

Ipak, razgovor sa starcem pokrenuo je u njemu novu sumnju i novo traganje. Justin je shvatio da mu je potreban učitelj koji će ga zaista uputiti na istinu.

Reči koje su promenile Justinov život

Starac mu je tada govorio o prorocima i uputio ga da se obrati Bogu iskrenom molitvom. Posebno su ostale zapamćene njegove reči da se čovek pre svega mora prilježno moliti istinitom Bogu da mu otvori vrata svetlosti, jer ono što je Božje može razumeti samo onaj kome Bog to otkrije.

Nakon tog razgovora Justin više nikada nije video starca, ali su njegove reči duboko obeležile njegov život.

Od tada se posvetio čitanju Božanskih pisama i drevnih proročanstava. Uverivši se u čistotu, smernost i neporočnost hrišćana, zavoleo ih je i postao jedan od najrevnosnijih branitelja Hristove vere.

Justinova Apologija i odbrana hrišćana

Kao hrišćanin, Justin je obišao mnoge zemlje, učio, propovedao i svedočio veru u Hrista. Na kraju je stigao u Rim, gde je u vreme cara Antonina Pija želeo da osnuje školu.

Kada je čuo za brojne primere nepravednih suđenja hrišćanima, napisao je čuvenu Apologiju, odnosno Odbranu hrišćana. U tom delu izneo je razloge zbog kojih hrišćani ne bi trebalo da budu progonjeni samo zbog svoje vere.

Prema predanju, Apologija se dopala caru, koji je potom zabranio mučenje hrišćana isključivo zbog toga što ispovedaju Hrista.

Sveti Justin nastavio je da širi hrišćanstvo i da uči ljude veri, ali je zbog toga stekao i neprijatelje među neznabožačkim filozofima.

Mučenička smrt svetog Justina Filosofa

Kada se vratio u Rim, protiv njega se okrenuo neznabožački filozof Kriskent cinik. Među njima su često vođene rasprave, a sveti Justin je, prema predanju, iz njih izlazio kao pobednik.

Kriskent ga je zbog toga zamrzeo i oklevetao pred sudom. Justin je na kraju bio osuđen, a Kriskent, plašeći se da bi mogao biti oslobođen, otrovao ga je.

Tako je svoj život završio sveti Justin Filosof, istinski hrišćanski mislilac, mučenik i branitelj vere.

Iza sebe je ostavio brojne spise koji su bili od velike koristi Crkvi Hristovoj. Njegova dela i danas se smatraju važnim svedočanstvom ranog hrišćanstva, jer spajaju duboku misao, ljubav prema istini i veru u Hrista.

Zašto je sveti Justin važan za vernike?

Sveti Justin Filosof ostao je upamćen kao primer čoveka koji se nije zadovoljio površnim odgovorima. Njegov život pokazuje da istinsko traganje za istinom zahteva smirenje, molitvu, otvorenost srca i spremnost da se čovek promeni.

Za vernike, on je simbol puta od ljudske mudrosti ka božanskoj istini, od filozofskog traganja ka živoj veri.

Njegovo žitije podseća da znanje samo po sebi nije dovoljno ako nije povezano sa istinom, ljubavlju i molitvom.

Srbija danas