ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ ЈУСТИНА Истину је тражио целог живота, а један разговор заувек га је променио

Свети Јустин остао је упамћен као човек који је читав живот посветио трагању за истином. Прошао је кроз различите филозофске школе свога времена, разговарао са ученим људима, изучавао грчку мисао и покушавао да разумом дође до спознаје Бога. Ипак, тек сусрет са хришћанским учењем, молитвом и Светим писмом донео му је одговор који је тражио.

Од незнабошца до великог бранитеља хришћанства

Свети мученик Христов Јустин рођен је у Сирији Палестинској, у областима Самарије, у граду који се најпре звао Сихем, а касније Неаполис Флавија. Његов отац Приск био је незнабожац, па је и сам Јустин у младости био идолопоклоник, пре него што је примио светлост хришћанске вере.

Још од најранијих дана показивао је велику љубав према истини. Због тога се посветио учењу и наукама које су се изучавале у грчким незнабожачким школама. Најпре се бавио беседништвом, а затим филозофијом, желећи да кроз знање и размишљање дође до одговора на највећа питања људског живота.

Тражећи истину, обраћао се различитим учитељима. Код стоика и перипатетика није успео да сазна оно што је желео о Богу, па се потом обратио једном питагорејцу. Он му је говорио да би најпре требало да изучава астрономију, геометрију, аритметику, музику и друге науке, тврдећи да су оне неопходне за живот и спознају.

устин, међутим, није желео да године проведе у учењу онога што му није доносило одговор за којим је трагао. Због тога се окренуо платонизму, који је у то време уживао велики углед.

Филозофија га је водила, али није му дала коначан одговор

Један платоничар говорио је Јустину да спознаја телесног води ка спознаји бестелесног, да разумевање земаљског може водити ка разумевању небеског, а да проучавање идеја човека приближава разумевању Бога.

Надајући се да ће тим путем доћи до божанске мудрости, Јустин је пристао да учи код њега. Дуго је остао уз тог учитеља, брзо савладао основна Платонова начела и постао познат као учен и угледан филозоф.

Ипак, ни овим путем није успео да дође до истинског богопознања. Филозофија му је донела одређену духовну утеху и усмерила га ка размишљању о Богу, али његов ум још није био просвећен хришћанским учењем.

Сусрет са старцем који му је отворио пут ка вери

Пресудан тренутак у Јустиновом животу догодио се током једне шетње изван града, када је започео разговор са једним старцем. На питање шта је филозофија, Јустин је одговорио да је она просветитељка ума, водиља и учитељица расуђивања, као и руководитељка живота.

Говорио је да онај ко добро упозна филозофију, као у огледалу види заблуде и незнање других, и да без правилне употребе разума нема истинске мудрости.

Када га је старац упитао шта је Бог, Јустин је одговорио да је Бог биће које се никада не мења, које је увек исто и које је узрок свега постојећег.

Старцу се допао Јустинов одговор, али га је потом навео да дубље преиспита своја знања. Питао га је како може истински да говори о Богу ако га никада није видео. Јустин је тада објаснио да се Божанство не посматра телесним очима, него умом.

Ипак, разговор са старцем покренуо је у њему нову сумњу и ново трагање. Јустин је схватио да му је потребан учитељ који ће га заиста упутити на истину.

Речи које су промениле Јустинов живот

Старац му је тада говорио о пророцима и упутио га да се обрати Богу искреном молитвом. Посебно су остале запамћене његове речи да се човек пре свега мора приљежно молити истинитом Богу да му отвори врата светлости, јер оно што је Божје може разумети само онај коме Бог то открије.

Након тог разговора Јустин више никада није видео старца, али су његове речи дубоко обележиле његов живот.

Од тада се посветио читању Божанских писама и древних пророчанстава. Уверивши се у чистоту, смерност и непорочност хришћана, заволео их је и постао један од најревноснијих бранитеља Христове вере.

Јустинова Апологија и одбрана хришћана

Као хришћанин, Јустин је обишао многе земље, учио, проповедао и сведочио веру у Христа. На крају је стигао у Рим, где је у време цара Антонина Пија желео да оснује школу.

Када је чуо за бројне примере неправедних суђења хришћанима, написао је чувену Апологију, односно Одбрану хришћана. У том делу изнео је разлоге због којих хришћани не би требало да буду прогоњени само због своје вере.

Према предању, Апологија се допала цару, који је потом забранио мучење хришћана искључиво због тога што исповедају Христа.

Свети Јустин наставио је да шири хришћанство и да учи људе вери, али је због тога стекао и непријатеље међу незнабожачким филозофима.

Мученичка смрт светог Јустина Философа

Када се вратио у Рим, против њега се окренуо незнабожачки филозоф Крискент циник. Међу њима су често вођене расправе, а свети Јустин је, према предању, из њих излазио као победник.

Крискент га је због тога замрзео и оклеветао пред судом. Јустин је на крају био осуђен, а Крискент, плашећи се да би могао бити ослобођен, отровао га је.

Тако је свој живот завршио свети Јустин Философ, истински хришћански мислилац, мученик и бранитељ вере.

Иза себе је оставио бројне списе који су били од велике користи Цркви Христовој. Његова дела и данас се сматрају важним сведочанством раног хришћанства, јер спајају дубоку мисао, љубав према истини и веру у Христа.

Зашто је свети Јустин важан за вернике?

Свети Јустин Философ остао је упамћен као пример човека који се није задовољио површним одговорима. Његов живот показује да истинско трагање за истином захтева смирење, молитву, отвореност срца и спремност да се човек промени.

За вернике, он је симбол пута од људске мудрости ка божанској истини, од филозофског трагања ка живој вери.

Његово житије подсећа да знање само по себи није довољно ако није повезано са истином, љубављу и молитвом.

Србија данас