U DERONJE PO LEK ZA KLIMATSKE PROMENE: U plavnoj šumi lužnjaka postavljena nova istraživačka oprema

Zadatak naučnika, osim da, usput, obilato nahrane najupornije predstavnice porodice Culicidae, bio je da u šumi instaliraju opremu koja je od krucijalne važnosti za realizaciju međunarodnog projekta: „Enhancing forest monitoring of OAK forests in South-East Europe (OAKS)“, koji se realizuje u okviru panevropskog Horizon Europe projekta FORWARDS.

Šuma hrasta lužnjaka u opštini Odžaci predstavlja, naime, jedinstvenu oglednu površinu Instituta za nizijsko šumarstvo, s obzirom na to da se na njoj paralelno realizuje više projekata. 

Površina je osnovana 2011. godine kao deo evropske ICP Forests monitoring mreže, za praćenje uticaja aerozagađenja na šumske ekosisteme, što joj je primarna funkcija i danas. 

Takođe, ovde je realizovan deo aktivnosti i okviru Interreg Danube projekta REFOCuS, posvećenog očuvanju ekoloških koridora u Rezervatu biosfere Mura–Drava–Dunav, a sada je deo mreže oglednih površina unutar projekta SmartTogether finansiranog od strane Fonda za nauku Republike Srbije, te pomenutog FORWARDS projekta, gde je deo mreže unutar koje se radi intenzivan monitoring vitalnosti šuma hrasta lužnjaka koje se nalaze u različitim ekološkim uslovima u slivu Dunava, odnosno od Slovenije preko Hrvatske do Srbije. 

– U okviru ovog projekta radi se paralelni monitoring vitalnosti stabala lužnjaka, odnosno njihovog fiziološkog stanja, sa zemlje i iz vazduha, primenom tehnologije Internet pametnih uređaja i daljinske detekcije. Na zemlji se koriste automatski dendrometari, pri čemu se podaci putem LoRaWAN protokola kontinualno šalju na udaljeni server i čini sastavni deo istraživačkih stanica kojima koordiniraju kolege iz Švajcarske – pojašnjava nam dr Srđan Stojnić, naučni savetnik u Institutu za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu. – Pored istraživanja sa zemlje, radi se i tzv. remote sensing, odnosno daljinska detekcija, gde se određena snimanja rade posredstvom dronova opremljenih multispektralnim i hiperspektralnim kamerama. Podaci prikupljeni sa zemlje služe za verifikaciju podataka dobijenih dronovima, jer pružaju direktan i precizan uvid u stanje na terenu. Verifikovani podaci sa dronova se zatim koriste za tzv. upscaling, odnosno prenos dobijenih rezultata na veće površine putem satelitskih snimaka ili modela.

Sve je to značajno, ističe dr Stojnić, jer ovim Srbija dobija svoje mesto na evropskoj mapi intenzivnog monitoringa; istovremeno, ovde prikupljani rezultati deo su globalne baze podataka koja će poslužiti za modeliranje uticaja klimatskih promena na šumske vrste drveća. S druge strane, fokus istraživača sa Instituta usmeren je i ka tome da ustanove kako različiti sistemi gazdovanja nad šumama utiču na fiziološko stanje sastojina, u prvom redu kako utiču na odgovor stabala na stres izazvan sušom i drugim abiotičkim i biotičkim faktorima. 

– Od izuzetne je važnosti i to da su i FORWARDS i ostali projekti poslužili za implementaciju najsavremenijih tehnologija u naše šumarstvo, koje ne samo da treba da budu dalja osnova za nova istraživanja, nego i povećava kompetitivnost naših institucija i istraživačkih timova. Ilustracije radi, mi smo sada instalirali point-dendrometare, LoRa gateway za slanje podataka, opremljen akumulatorom koji se dopunjuje putem dva solarna panela, te jednu meteo stanicu.

Saradnja Instituta za nizijsko šumarstvo i Gozdarskog inštituta Slovenije uspostavljena je posle 2000. godine i do danas se u kontinuitetu razvija. Sarađuje se na različitim projektima, nacionalnim ili međunarodni, jer brojni problemi su zajednički, počev od onih s kojima se suočavaju poplavne, nizijske šume, karakteristične i za Sloveniju i za Srbiju, te stoga ima puno i znanja i iskustava koje je uvek dobro razmeniti. Naročito kada se radi o klimatskim promenama.

– I u našim šumama u Sloveniji posledice klimatskih promena su sve vidljivije, recimo, kroz sve veće prisustvo invazivnih vrsta, koje se šire na sever, poput hrastove mrežaste stenice, veoma ozbiljne štetočine. A već su uočljivi i neki problemi u prirastu sastojina – izjavio je za „Dnevnik” prof. dr.  Tomislav Levanič, rukovodilac Odeljenja za rast i uzgoj šuma pri Gozdarskom inštitutu Slovenije. – S obzirom na to da je Srbija južnije, odnosno da je uticaj klimatskih promena u ovdašnjim šumama još izraženije, počev od sve dužih sušnih perioda pa nadalje, na dobrim praksama ovdašnjih kolega, pa i na njihovim greškama - jer i one se, razumljivo, događaju - mi možemo učiti o tome šta bismo trebali raditi u budućnosti. 

U kojoj meri se promene u temperaturama, nivoima vlažnosti zemljišta, količinama padavina... već prisutne i u podnožju Alpa, prof. Levanič je ilustrovao primerom smrče, koja polako nestaje iz onih staništa gde je nekad bila veoma rasprostranjena i pomera se ka višim nadmorskim visinama. Kada su, pak, u pitanju hrastove šume, i u Sloveniji se već uočavaju problemi na planu njihovog podmlađivanja.

– Bazična ideja našeg eksperimenta jeste da se prate prirast i fiziološki parametri stabala, ali je naša zajednička ideja bila da tome dodamo i remote sensing snimke. Inače, dendrometri koje danas postavljamo na stabla su malo specifični: oni koji se uobičajeno koriste mere promenu obima stabla, dok ovi point-deondrometri prate prirast u jednoj tački. Njihova posebnost je u tome što nam omogućavaju i da pratimo kruženje vode u stablu – objasnio je prof. Levanič, inače jedan od najpriznatijih regionalnih stručnjaka za dendoekologiju - granu šumarstva koja se bavi različitim tehnikama i metodama prikupljanja podataka o pojedinačnim stablima, sastojinama i većim šumskim kompleksima, kao što su njihov obim, veličina, oblik, starost, zapremina...  te obradom, analizom i vrednovanjem tih podataka.

Point-dendometri se aktiviraju na svakih 15 minuta, čime se dobija ozbiljan set podataka na temelju kojih se može dobiti informacija o tome šta se dešava unutar stabla tokom svih 24 sata, kako u pogledu prirasta tako i dinamike vodnog režima.  Posebno zanimljivo je što se podaci prikupljeni u tri zemlje, Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, analiziraju i u četvrtoj - Švajcarskoj. Podatke dendrometri, zahvaljujući maloj ugrađenoj bateriji, čiji je životni vek oko devet meseci, šalje na LoRa gateway, i on ih onda prosleđuje serveru. 

– Analiza svih ovih podataka će nam pomoći u sagledavanju svega što se dešava u našim šumama u situaciji kada one žive novu klimatsku realnost, na koju moraju da se naviknu. A mi bismo u tome trebali da im pomognemo. Međutim, problem u šumarstvu je što kod nas rezultati ne dolaze brzo. Da bi neka šuma dostigla zrelost potreban je vek, vek i po, i stoga strateške odluke koje za cilj imaju povećanje njihove otpornosti na netipične klimatske oscilacije, na koje šumski ekosistemi jednostavno nisu navikli, zahtevaju drugačije, dugoročnije promišljanje. Jer će se rezultati videti ne za godinu-ili dve, već za deceniju ili dve. Ako sada promašimo, posledice će trpeti generacije koje dolaze...