У ДЕРОЊЕ ПО ЛЕК ЗА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ: У плавној шуми лужњака постављена нова истраживачка опрема

Задатак научника, осим да, успут, обилато нахране најупорније представнице породице Culicidae, био је да у шуми инсталирају опрему која је од круцијалне важности за реализацију међународног пројекта: „Enhancing forest monitoring of OAK forests in South-East Europe (OAKS)“, који се реализује у оквиру паневропског Horizon Europe пројекта FORWARDS.

Шума храста лужњака у општини Оџаци представља, наиме, јединствену огледну површину Института за низијско шумарство, с обзиром на то да се на њој паралелно реализује више пројеката. 

Површина је основана 2011. године као део европске ICP Forests мониторинг мреже, за праћење утицаја аерозагађења на шумске екосистеме, што јој је примарна функција и данас. 

Такође, овде је реализован део активности и оквиру Interreg Danube пројекта REFOCuS, посвећеног очувању еколошких коридора у Резервату биосфере Мура–Драва–Дунав, а сада је део мреже огледних површина унутар пројекта SmartTogether финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије, те поменутог FORWARDS пројекта, где је део мреже унутар које се ради интензиван мониторинг виталности шума храста лужњака које се налазе у различитим еколошким условима у сливу Дунава, односно од Словеније преко Хрватске до Србије. 

– У оквиру овог пројекта ради се паралелни мониторинг виталности стабала лужњака, односно њиховог физиолошког стања, са земље и из ваздуха, применом технологије Интернет паметних уређаја и даљинске детекције. На земљи се користе аутоматски дендрометари, при чему се подаци путем LoRaWAN протокола континуално шаљу на удаљени сервер и чини саставни део истраживачких станица којима координирају колеге из Швајцарске – појашњава нам др Срђан Стојнић, научни саветник у Институту за низијско шумарство и животну средину. – Поред истраживања са земље, ради се и тзв. remote sensing, односно даљинска детекција, где се одређена снимања раде посредством дронова опремљених мултиспектралним и хиперспектралним камерама. Подаци прикупљени са земље служе за верификацију података добијених дроновима, јер пружају директан и прецизан увид у стање на терену. Верификовани подаци са дронова се затим користе за тзв. upscaling, односно пренос добијених резултата на веће површине путем сателитских снимака или модела.

Све је то значајно, истиче др Стојнић, јер овим Србија добија своје место на европској мапи интензивног мониторинга; истовремено, овде прикупљани резултати део су глобалне базе података која ће послужити за моделирање утицаја климатских промена на шумске врсте дрвећа. С друге стране, фокус истраживача са Института усмерен је и ка томе да установе како различити системи газдовања над шумама утичу на физиолошко стање састојина, у првом реду како утичу на одговор стабала на стрес изазван сушом и другим абиотичким и биотичким факторима. 

– Од изузетне је важности и то да су и FORWARDS и остали пројекти послужили за имплементацију најсавременијих технологија у наше шумарство, које не само да треба да буду даља основа за нова истраживања, него и повећава компетитивност наших институција и истраживачких тимова. Илустрације ради, ми смо сада инсталирали поинт-дендрометаре, LoRa gateway за слање података, опремљен акумулатором који се допуњује путем два соларна панела, те једну метео станицу.

Сарадња Института за низијско шумарство и Гоздарског инштитута Словеније успостављена је после 2000. године и до данас се у континуитету развија. Сарађује се на различитим пројектима, националним или међународни, јер бројни проблеми су заједнички, почев од оних с којима се суочавају поплавне, низијске шуме, карактеристичне и за Словенију и за Србију, те стога има пуно и знања и искустава које је увек добро разменити. Нарочито када се ради о климатским променама.

– И у нашим шумама у Словенији последице климатских промена су све видљивије, рецимо, кроз све веће присуство инвазивних врста, које се шире на север, попут храстове мрежасте стенице, веома озбиљне штеточине. А већ су уочљиви и неки проблеми у прирасту састојина – изјавио је за „Дневник” проф. др.  Томислав Леванич, руководилац Одељења за раст и узгој шума при Гоздарском инштитуту Словеније. – С обзиром на то да је Србија јужније, односно да је утицај климатских промена у овдашњим шумама још израженије, почев од све дужих сушних периода па надаље, на добрим праксама овдашњих колега, па и на њиховим грешкама - јер и оне се, разумљиво, догађају - ми можемо учити о томе шта бисмо требали радити у будућности. 

У којој мери се промене у температурама, нивоима влажности земљишта, количинама падавина... већ присутне и у подножју Алпа, проф. Леванич је илустровао примером смрче, која полако нестаје из оних станишта где је некад била веома распрострањена и помера се ка вишим надморским висинама. Када су, пак, у питању храстове шуме, и у Словенији се већ уочавају проблеми на плану њиховог подмлађивања.

– Базична идеја нашег експеримента јесте да се прате прираст и физиолошки параметри стабала, али је наша заједничка идеја била да томе додамо и remote sensing снимке. Иначе, дендрометри које данас постављамо на стабла су мало специфични: они који се уобичајено користе мере промену обима стабла, док ови поинт-деондрометри прате прираст у једној тачки. Њихова посебност је у томе што нам омогућавају и да пратимо кружење воде у стаблу – објаснио је проф. Леванич, иначе један од најпризнатијих регионалних стручњака за дендоекологију - грану шумарства која се бави различитим техникама и методама прикупљања података о појединачним стаблима, састојинама и већим шумским комплексима, као што су њихов обим, величина, облик, старост, запремина...  те обрадом, анализом и вредновањем тих података.

Поинт-дендометри се активирају на сваких 15 минута, чиме се добија озбиљан сет података на темељу којих се може добити информација о томе шта се дешава унутар стабла током свих 24 сата, како у погледу прираста тако и динамике водног режима.  Посебно занимљиво је што се подаци прикупљени у три земље, Србији, Хрватској и Словенији, анализирају и у четвртој - Швајцарској. Податке дендрометри, захваљујући малој уграђеној батерији, чији је животни век око девет месеци, шаљe на LoRa gateway, и он их онда прослеђује серверу. 

– Анализа свих ових података ће нам помоћи у сагледавању свега што се дешава у нашим шумама у ситуацији када оне живе нову климатску реалност, на коју морају да се навикну. А ми бисмо у томе требали да им помогнемо. Међутим, проблем у шумарству је што код нас резултати не долазе брзо. Да би нека шума достигла зрелост потребан је век, век и по, и стога стратешке одлуке које за циљ имају повећање њихове отпорности на нетипичне климатске осцилације, на које шумски екосистеми једноставно нису навикли, захтевају другачије, дугорочније промишљање. Јер ће се резултати видети не за годину-или две, већ за деценију или две. Ако сада промашимо, последице ће трпети генерације које долазе...