„DNEVNIK” U IVANJICI, VAZDUŠNOJ BANJI OKRUŽENOJ PLANINAMA GOLIJA, JAVOR I MUČANJ U vreme „Gospođe ministarke” u ovu se varoš dolazilo po kazni

Ovog leta uz „Nušićijadu“ se obeležava i četvrt veka, kako je varoš Ivanjica u Moravičkom okrugu proglašena za vazdušnu banju. 

– U vreme „Gospođe ministarke“ i Nušića, koji je dolazio u Ivanjicu, ova pitoma varoš se tada smatrala krajem sveta, pa su svi pametni ljudi u nju stizali po kazni. Zato  i ja često u šali kažem turistima da „mora da su došli po kazni“. Gosti iz Srbije, poa i mnogi Vojvođani, najviše nam dolaze zbog dece, zbog lečenja bronhitisa i malokrvnosti, ali i zbog gostoprimstva i ljubaznosti naroda. Ovde je narod dobar, ljubazan, voli da dočeka goste  - kaže prepoznatljivi lik Ivanjice, rekreator u penziji i turistički vodič Slobodan Kocić. 

U centralnom delu varoši skoro na svakom drvetu na drvenim tablama ispisane su i okačene izreke. Table je osmislio, svojeručno ispisao i okačio upravo Slobodan Kocić. Sa postavljanjem tabli na drveću i zgodnim mestima Kocić je krenuo pre skoro deceniju, ali se morao i lopatom boriti sa komunalcima da ih ne skidaju, kada su jednom prilikom uklonili deset tabli. Između ostalog više putai komunalci su uklanjali tablu sa onu natpisom „Jedino žena i zemlja rađaju“, pa je na kraju na stablo podigao toliko da ne mogu da je dohvate.  

– Na neki način sve sam započeo sa namerom da narodu i najviše deca, zapamte neke narodne izreke ili misli umnih ljudi. Hiljadu izreka na tablama ispisao sam ne samo u Ivanjici, nego i na mnogim mestima na Goliji i Javoru. Svugde sam ih stavio, baš gde treba, gde je to primereno. Dosta izreka sa tabli nekog pogode, neke ne, a neke sam više puta morao postavljati. Na primer  ispred hotela „Park“, mesta gde mladenci izlaze da se slikaju stavio sam tablu sa izrekom „Najteže je od dva ja napraviti mi“, a to je brak – ukazuje Kocić. 

Na vodopadu kraj hidorcentrale „Moravica“ je tabla „Imamo ali ne umemo“, a dopunio sam repertoar i natpisom „Svo zlo potiče od neznanja“. 

- Najveće je bogatstvo kada je čovek zadovoljan sam sobom, ne treba mu veliko bogatstvo. Ima dosta tabli, pa i ispred opštine namerno sam postavio tablu sa natpisom „Deli da bi vladao“, jer oni iz vlasti uvek bi moral da se sete i toga. Sreća zavisi od zdravlja, ljubavi pa od bogatstva, a kod nas je sve kontra. Prvo jure bogatstvo, pa izgube zdravlje, a ljubav ko ima para kupiće. Puno izreka deca sama uoče i zapamte, ne samo iz Ivanjice, nego i ona iz drugih krajeva kada ovde dolaze na rekreativnu nastavu – napominje Kocić, pokazujući tablu spremnu za postavljanje sa natpisom „Ovde se družite sa pticom, cvetom, zorom, suncem i sutonom“.

Kocić je zanimljiv i zbog toga što živi na gruntu gde je rođen đeneral Dragoljub Draža Mihailović (1893-1946), armijski komandant  jugoslovenske vojske u otadžbini. Kuću u kojoj je rođen Čiča porodica Kocić je kupila 1961.godine kada se doselila iz Užica. 

– Znano je da se u to vreme Draža smatrao državnim neprijateljem, pa zbog toga verovatno nije bila interesantna drugima. Od kada je rehabilitovan svi dolaze da je obilaze, ali pravi četnici su već izumrli. Draža je bio čovek iz naroda, školovan, pametan, tu je u Ivanjici rođen, tu su mu  na Gradskom groblju sahranjeni majka i otac. Na zid kuće na ulazu u dvorištu sam postavio obeležje Čiči. Iz crkve sam dobio njegovu krštenicu, uramio i stavio sa reljefom njegovog lika  u prozor, koji je bio prozor stare kuće u kojoj je rođen – objašnjava Kocić. 

Namernici koji dolaze u Ivanjicu, u centru varoši obavezno pogledaju spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu, mozaik najveći na prostoru negdašnje Jugoslavije koji je uradio Đorđe Andrejević Kun, a preko puta u Staroj čaršiji uz Kušića han u kome se sada nalazi „Čičin dom“ je 2003. godine podignut spomenik Draži Mihailoviću. 

Ivanjica je osnovana po nalogu kneza Miloša Obranovića 1833.godine, na obali reke Moravice, tamo gde se ona uliva u Veliku Moravu. Tri godine kasnije izgrađena je pravoslavna crkva Svetog cara Konstantina i carice Jelene. Na Moravici, početkom prošlog veka izgrađen je jednolučni kameni most, jedan od najvećih na Balkanu, za koji kao vezivni materijal su korišćeni pesak, kreč i čak 30.000 jaja. Na Moravici je 1911.godine izgrađena hidrocentrala, sedma po redu u Srbiji.  

- Za Ivanjicu i okolinu godina osnivanja 1833.i ta brojka je na neki način magična. Deci koja ovde dolaze na rekreativnu nastavu uvek ističem da zapamte tu godinu. Potsetim ih da je te godine rođen čuveni dečiji pesnik Čika Jova Zmaj, da je Jankov kamen najviši vrh Golije koji se uzdiže 1.833 metra, pa im to ostane u glavama. Ivanjica je okružena planinama Golija, Javor i Mučanj. Golija je najsurovija, velika planina, čuva vodu i ima dosta šume, koja se nažalost sada dosta seče. Javor je poznat po Javorskom ratu i uzdiže se 1.560 metara, mora se preko ove planine proći ako iz Ivanjice krenete na Uvac ili za Sjenicu. Na Javoru je selo Kušići, poznato po vazdušnoj banji jer je tu ruža vetrova sa Golije, Javora i Mučnja, koja pogoduje za lečenje malokrvnosti i bronhitisa – objašnjava Kocić.

On dodaje da vole turisti da obilaze ovaj kraj, ali sada se dosta toga svelo na mobilne telefone i navigaciju, pa predočava da ne mogu se gosti poslati navigacijom da sami otkrivaju čari Uvca i Golije. Treba otići i stati kraj izvora i okrepiti se pitkom planinskom vodom, pomirisati biljke i ubrati majčinu dušicu, kantarion i još stotinu lekovitih trava na Goliji. Ili idući od Ivanjice u posetu manastiru Studenica, kraj puta u kanjonu Studenice, zastati pod „drvetom ljubavi“, gde je jedna grana srasle i povezala dva stabla bukve.