„ДНЕВНИК” У ИВАЊИЦИ, ВАЗДУШНОЈ БАЊИ ОКРУЖЕНОЈ ПЛАНИНАМА ГОЛИЈА, ЈАВОР И МУЧАЊ У време „Госпође министарке” у ову се варош долазило по казни

Овог лета уз „Нушићијаду“ се обележава и четврт века, како је варош Ивањица у Моравичком округу проглашена за ваздушну бању. 

– У време „Госпође министарке“ и Нушића, који је долазио у Ивањицу, ова питома варош се тада сматрала крајем света, па су сви паметни људи у њу стизали по казни. Зато  и ја често у шали кажем туристима да „мора да су дошли по казни“. Гости из Србије, поа и многи Војвођани, највише нам долазе због деце, због лечења бронхитиса и малокрвности, али и због гостопримства и љубазности народа. Овде је народ добар, љубазан, воли да дочека госте  - каже препознатљиви лик Ивањице, рекреатор у пензији и туристички водич Слободан Коцић. 

У централном делу вароши скоро на сваком дрвету на дрвеним таблама исписане су и окачене изреке. Табле је осмислио, својеручно исписао и окачио управо Слободан Коцић. Са постављањем табли на дрвећу и згодним местима Коцић је кренуо пре скоро деценију, али се морао и лопатом борити са комуналцима да их не скидају, када су једном приликом уклонили десет табли. Између осталог више путаи комуналци су уклањали таблу са ону натписом „Једино жена и земља рађају“, па је на крају на стабло подигао толико да не могу да је дохвате.  

– На неки начин све сам започео са намером да народу и највише деца, запамте неке народне изреке или мисли умних људи. Хиљаду изрека на таблама исписао сам не само у Ивањици, него и на многим местима на Голији и Јавору. Свугде сам их ставио, баш где треба, где је то примерено. Доста изрека са табли неког погоде, неке не, а неке сам више пута морао постављати. На пример  испред хотела „Парк“, места где младенци излазе да се сликају ставио сам таблу са изреком „Најтеже је од два ја направити ми“, а то је брак – указује Коцић. 

На водопаду крај хидорцентрале „Моравица“ је табла „Имамо али не умемо“, а допунио сам репертоар и натписом „Сво зло потиче од незнања“. 

- Највеће је богатство када је човек задовољан сам собом, не треба му велико богатство. Има доста табли, па и испред општине намерно сам поставио таблу са натписом „Дели да би владао“, јер они из власти увек би морал да се сете и тога. Срећа зависи од здравља, љубави па од богатства, а код нас је све контра. Прво јуре богатство, па изгубе здравље, а љубав ко има пара купиће. Пуно изрека деца сама уоче и запамте, не само из Ивањице, него и она из других крајева када овде долазе на рекреативну наставу – напомиње Коцић, показујући таблу спремну за постављање са натписом „Овде се дружите са птицом, цветом, зором, сунцем и сутоном“.

Коцић је занимљив и због тога што живи на грунту где је рођен ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић (1893-1946), армијски командант  југословенске војске у отаџбини. Кућу у којој је рођен Чича породица Коцић је купила 1961.године када се доселила из Ужица. 

– Знано је да се у то време Дража сматрао државним непријатељем, па због тога вероватно није била интересантна другима. Од када је рехабилитован сви долазе да је обилазе, али прави четници су већ изумрли. Дража је био човек из народа, школован, паметан, ту је у Ивањици рођен, ту су му  на Градском гробљу сахрањени мајка и отац. На зид куће на улазу у дворишту сам поставио обележје Чичи. Из цркве сам добио његову крштеницу, урамио и ставио са рељефом његовог лика  у прозор, који је био прозор старе куће у којој је рођен – објашњава Коцић. 

Намерници који долазе у Ивањицу, у центру вароши обавезно погледају споменик палим борцима у Другом светском рату, мозаик највећи на простору негдашње Југославије који је урадио Ђорђе Андрејевић Кун, а преко пута у Старој чаршији уз Кушића хан у коме се сада налази „Чичин дом“ је 2003. године подигнут споменик Дражи Михаиловићу. 

Ивањица је основана по налогу кнеза Милоша Обрановића 1833.године, на обали реке Моравице, тамо где се она улива у Велику Мораву. Три године касније изграђена је православна црква Светог цара Константина и царице Јелене. На Моравици, почетком прошлог века изграђен је једнолучни камени мост, један од највећих на Балкану, за који као везивни материјал су коришћени песак, креч и чак 30.000 јаја. На Моравици је 1911.године изграђена хидроцентрала, седма по реду у Србији.  

- За Ивањицу и околину година оснивања 1833.и та бројка је на неки начин магична. Деци која овде долазе на рекреативну наставу увек истичем да запамте ту годину. Потсетим их да је те године рођен чувени дечији песник Чика Јова Змај, да је Јанков камен највиши врх Голије који се уздиже 1.833 метра, па им то остане у главама. Ивањица је окружена планинама Голија, Јавор и Мучањ. Голија је најсуровија, велика планина, чува воду и има доста шуме, која се нажалост сада доста сече. Јавор је познат по Јаворском рату и уздиже се 1.560 метара, мора се преко ове планине проћи ако из Ивањице кренете на Увац или за Сјеницу. На Јавору је село Кушићи, познато по ваздушној бањи јер је ту ружа ветрова са Голије, Јавора и Мучња, која погодује за лечење малокрвности и бронхитиса – објашњава Коцић.

Он додаје да воле туристи да обилазе овај крај, али сада се доста тога свело на мобилне телефоне и навигацију, па предочава да не могу се гости послати навигацијом да сами откривају чари Увца и Голије. Треба отићи и стати крај извора и окрепити се питком планинском водом, помирисати биљке и убрати мајчину душицу, кантарион и још стотину лековитих трава на Голији. Или идући од Ивањице у посету манастиру Студеница, крај пута у кањону Студенице, застати под „дрветом љубави“, где је једна грана срасле и повезала два стабла букве.