EVO ZAŠTO SVI STREPIMO OD PETKA 13. Etnolog otkriva istorijske razloge ovog široko rasprostranjenog sujeverja OPREZ, SUTRA JE TAJ DAN!

U urbanom svetu, ali sve više i kod nas, petak 13. nosi reputaciju dana nesreće, loših predznaka i opšteg opreza. Od straha da će se nešto loše dogoditi do izbegavanja važnih odluka, ovaj datum postao je gotovo globalni simbol zle sreće. Ali zašto baš petak i zašto baš broj 13?  

Saša Srećković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu, objašnjava nam da je reč o fenomenu koji ima duboke korene u kulturi, religiji, istoriji, ali i u medijskim uticajima modernog doba:

"Savremeno sujeverje poput straha od petka 13. ima magijsku podlogu, ali i snažnu medijsku podršku. Ono je naročito postalo prisutno u Srbiji nakon Drugog svetskog rata, kada se usvajaju zapadne kulturne tekovine, od kalendara do načina obeležavanja praznika", naglašava Srećković.

Istorijski gledano, petak je u hrišćanskoj tradiciji obeležen kao dan kada je raspet Isus Hrist. Neki veruju da je tog dana Eva zgrizla "zabranjeni plod" u raju, a Kain ubio Avelja događaji koji simbolizuju početak ljudske tragedije. Kada se tome doda broj 13, za koji se često kaže da "remeti harmoniju broja 12" (12 meseci u godini, 12 apostola, 12 znakova zodijaka), dobijamo kombinaciju koja izaziva nelagodu. 

Jedan od istorijski važnih događaja koji je dodatno učvrstio ovaj datum kao nesrećan desio se 13. oktobra 1307. godine u petak. Tada je papa, u dogovoru s francuskim kraljem, naredio masovno hapšenje pripadnika moćnog reda Templara. Taj događaj mnogi smatraju prekretnicom posle koje ovaj viteški red nikada nije uspeo da se vrati na istorijsku scenu. 

U novijoj istoriji, strah od petka 13. podstaknut je i velikim ekonomskim krizama, poput sloma berze u vreme Velike depresije, kada su se, prema predanjima, brokeri bacali s prozora. Još 1907. godine, autor Tomas Loson napisao je roman "Petak, trinaesti" u kojem opisuje kako broker namerno izaziva finansijski krah koristeći strah od tog datuma.

Ali, interesantno je da petak 13. nije simbol nesreće u svim zemljama sveta. Na primer, u Italiji se smatra da je petak 17. dan pun nesreće, broj 17 ima simbolično značenje u rimskim brojevima (XVII), jer se anagramom dobija VIXI, što na latinskom znači "živeo sam", odnosno "više ne živim". Sa druge strane, u Grčkoj i mnogim zemljama španskog govornog područja, nesreća se ne vezuje za petak već za utorak 13. Tamo je utorak smatran danom koji nosi ratničku, nestabilnu energiju, a u kombinaciji sa brojem 13 dobija zlokoban karakter. 

"Sujeverje nije nešto primitivno ili arhaično. To su duboko ukorenjena verovanja koja se nekada oslanjaju na religiju, a nekada na kolektivno iskustvo. Čak i ideja da će vam čitanje bilo koje stranice Biblije pomoći u nevolji može se smatrati oblikom sujeverja", ističe Srećković.

Sujeverja često nemaju zvaničnu religijsku potvrdu – čak su kroz istoriju često odbacivana kao "praznoverice". U Rimskom carstvu, pisac Tacit nazivao je rano hrišćanstvo "pogubnom praznovericom". Danas, granica između verovanja, religije i sujeverja nije uvek jasna. 

Iako naučna zaštita od petka 13. ne postoji, mnogi ljudi i dalje izbegavaju da tog dana započinju važne poslove ili donose velike odluke. Hoteli često nemaju 13. sprat, u nekim avionima nedostaje red 13, a u svetu poslova i medicine neretko se izbegavaju zakazivanja važnih događaja na taj dan. 

"Magija i strah često idu ruku pod ruku. Ono što danas nazivamo sujeverjem možda je nekada bilo sredstvo preživljavanja. A mediji su ti koji mu danas daju novu snagu i značaj", zaključuje Saša Srećković.

(Mondo.rs)