ЕВО ЗАШТО СВИ СТРЕПИМО ОД ПЕТКА 13. Етнолог открива историјске разлоге овог широко распрострањеног сујеверја ОПРЕЗ, СУТРА ЈЕ ТАЈ ДАН!

У урбаном свету, али све више и код нас, петак 13. носи репутацију дана несреће, лоших предзнака и општег опреза. Од страха да ће се нешто лоше догодити до избегавања важних одлука, овај датум постао је готово глобални симбол зле среће. Али зашто баш петак и зашто баш број 13?  

Саша Срећковић, музејски саветник Етнографског музеја у Београду, објашњава нам да је реч о феномену који има дубоке корене у култури, религији, историји, али и у медијским утицајима модерног доба:

"Савремено сујеверје попут страха од петка 13. има магијску подлогу, али и снажну медијску подршку. Оно је нарочито постало присутно у Србији након Другог светског рата, када се усвајају западне културне тековине, од календара до начина обележавања празника", наглашава Срећковић.

Историјски гледано, петак је у хришћанској традицији обележен као дан када је распет Исус Христ. Неки верују да је тог дана Ева згризла "забрањени плод" у рају, а Каин убио Авеља догађаји који симболизују почетак људске трагедије. Када се томе дода број 13, за који се често каже да "ремети хармонију броја 12" (12 месеци у години, 12 апостола, 12 знакова зодијака), добијамо комбинацију која изазива нелагоду. 

Један од историјски важних догађаја који је додатно учврстио овај датум као несрећан десио се 13. октобра 1307. године у петак. Тада је папа, у договору с француским краљем, наредио масовно хапшење припадника моћног реда Темплара. Тај догађај многи сматрају прекретницом после које овај витешки ред никада није успео да се врати на историјску сцену. 

У новијој историји, страх од петка 13. подстакнут је и великим економским кризама, попут слома берзе у време Велике депресије, када су се, према предањима, брокери бацали с прозора. Још 1907. године, аутор Томас Лосон написао је роман "Петак, тринаести" у којем описује како брокер намерно изазива финансијски крах користећи страх од тог датума.

Али, интересантно је да петак 13. није симбол несреће у свим земљама света. На пример, у Италији се сматра да је петак 17. дан пун несреће, број 17 има симболично значење у римским brojevima (XVII), јер се анаграмом добија VIXI, што на латинском значи "живео сам", односно "више не живим". Са друге стране, у Грчкој и многим земљама шпанског говорног подручја, несрећа се не везује за петак већ за уторак 13. Тамо је уторак сматран даном који носи ратничку, нестабилну енергију, а у комбинацији са бројем 13 добија злокобан карактер. 

"Сујеверје није нешто примитивно или архаично. То су дубоко укорењена веровања која се некада ослањају на религију, а некада на колективно искуство. Чак и идеја да ће вам читање било које странице Библије помоћи у невољи може се сматрати обликом сујеверја", истиче Срећковић.

Сујеверја често немају званичну религијску потврду – чак су кроз историју често одбацивана као "празноверице". У Римском царству, писац Тацит називао је рано хришћанство "погубном празноверицом". Данас, граница између веровања, религије и сујеверја није увек јасна. 

Иако научна заштита од петка 13. не постоји, многи људи и даље избегавају да тог дана започињу важне послове или доносе велике одлуке. Хотели често немају 13. спрат, у неким авионима недостаје ред 13, а у свету послова и медицине неретко се избегавају заказивања важних догађаја на тај дан. 

"Магија и страх често иду руку под руку. Оно што данас називамо сујеверјем можда је некада било средство преживљавања. А медији су ти који му данас дају нову снагу и значај", закључује Саша Срећковић.

(Mondo.rs)