(FOTO) STRUČNJACI UPOZORAVAJU DA ĆEMO SUPERĆELIJE SVE ČEŠĆE VIDETI NAD SRBIJOM Vojvodina postaje epicentar klimatskih ekstrema!

I dok se vremenske prilike brzo smenjuju, klimatolozi upozoravaju da su ekstremi koji su pogodili Srbiju - tek početak onoga što nas čeka u narednim decenijama. Promene klime i globalno zagrevanje uslovljavaju učestalost iscrpljujućih toplotnih talasa, jakih oluja, superćelijskih sistema, grada, poplava, pa čak i tornada, što do skoro nije bilo zamislivo za naše područje.

Klimatolog i redovna profesorka Poljoprivrednog fakulteta, Ana Vuković Vimić, izjavila je za Novosti da se učestalost jakih vremenskih nepogoda u Srbiji ubrzano povećava.

- Srbija, naročito centralni i zapadni delovi, ranije su tokom čitavog 20. veka bili pogođeni jačim olujama ili gradom najviše jednom godišnje. Danas se te pojave mogu dogoditi četiri do pet puta godišnje, i to na istom mestu. To je ranije bilo nezamislivo - upozorila je profesorka.

Vojvodina pod posebnim rizikom

Prema njenim rečima, Vojvodina je posebno ranjiva, jer je reč o ravničarskom području sa jako zagrejanom površinom, koja predstavlja idealan izvor energije za olujne sisteme.

- Ta topografija je slična oblastima u SAD gde se javljaju tornada. Oluje se na tom prostoru brže formiraju, jače su i brže se šire. Već smo prošle godine videli takve pojave koje su se prostirale od Vojvodine do istočne Srbije - navodi Vimić.

Ona naglašava da će, prema aktuelnim predviđanjima, do sredine 21. veka više od 52 odsto teritorije Srbije biti u visokom riziku od vremenskih nepogoda:

- Biće to područja u kojima će gotovo svake godine dolaziti do jakih oluja, grada ili poplava. Neće biti mesta u Srbiji koje je bezbedno - rekla je profesorka.

Zašto su oluje sada sve jače i razornije?

Prema njenim rečima, oluja je posledica uslova na putanji kretanja vazduha, odnosno snažnih razlika između hladne i tople mase. Kada hladan front s severa prodre u pregrejanu Srbiju, dolazi do nestabilnosti atmosfere na širokom području.

- Tada se formiraju jaka vertikalna strujanja – a to je osnovni uslov za formiranje oluja. Što je snažnija razlika u temperaturi vazduha i podloge, to je veći potencijal za formiranje superćelijskih sistema - objasnila je Vimić.

Dodaje da se oluje kod nas više ne javljaju pojedinačno, već sve češće u klasterima – višestruke oluje koje se spajaju u razorne sisteme. Tada dolazi do masovnih oštećenja, vetrova orkanske jačine, jakog grada i ozbiljnih posledica po infrastrukturu i poljoprivredu.

Superćelije - minijaturni uragani u srcu Srbije

Da superćelijske oluje više nisu retkost u Srbiji, potvrđuje i prof. dr Aleksandar Valjarević sa Geografskog fakulteta.

- Superćelijska oluja je zapravo minijaturni uragan. U maju ove godine kod nas su zabeležene oluje koje po Safir-Simpsonovoj skali dostižu kategoriju 2 ili čak 3, što znači vetar i do 180 km/h - naveo je Valjarević.

On upozorava da i pored toga što Srbija koristi raketni protivgradni sistem od 1953. godine, učestalost dana sa gradom nije smanjena - naprotiv, raste.

- Raketni sistemi pomažu da se trenutno neutrališe grad, ali se vremenom oluje češće vraćaju na ista mesta. To znači da se mora pronaći dodatna tehnologija i metode zaštite, jer samo raketni sistemi više nisu dovoljni - rekao je profesor.

Šta nas čeka u budućnosti: "U jednom danu - leto, jesen i proleće"

Prof. Valjarević kaže da se klimatske promene ne ogledaju samo u porastu temperature, već u dramatičnoj promeni dinamike vremena.

- Količina padavina ostaje slična kao ranije, ali se one sada koncentrišu u kraće vremenske periode, sa većim intenzitetom. To dovodi do poplava i bujičnih voda. U budućnosti nas čeka vremenska ekstremnost kakvu nismo poznavali - u jednom danu imaćemo proleće, leto i jesen, a zime će biti tople, pa naglo ledene. Posebno nestabilni meseci biće maj, jul i avgust, poručuje on.

Srbija više nije zemlja sa stabilnom klimom. Ušli smo u eru meteorološke nepredvidivosti, a ekstremi će biti sve češći, opasniji i razorniji.