(ФОТО) СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ ДА ЋЕМО СУПЕРЋЕЛИЈЕ СВЕ ЧЕШЋЕ ВИДЕТИ НАД СРБИЈОМ Војводина постаје епицентар климатских екстрема!

И док се временске прилике брзо смењују, климатолози упозоравају да су екстреми који су погодили Србију - тек почетак онога што нас чека у наредним деценијама. Промене климе и глобално загревање условљавају учесталост исцрпљујућих топлотних таласа, јаких олуја, суперћелијских система, града, поплава, па чак и торнада, што до скоро није било замисливо за наше подручје.

Климатолог и редовна професорка Пољопривредног факултета, Ана Вуковић Вимић, изјавила је за Новости да се учесталост јаких временских непогода у Србији убрзано повећава.

- Србија, нарочито централни и западни делови, раније су током читавог 20. века били погођени јачим олујама или градом највише једном годишње. Данас се те појаве могу догодити четири до пет пута годишње, и то на истом месту. То је раније било незамисливо - упозорила је професорка.

Војводина под посебним ризиком

Према њеним речима, Војводина је посебно рањива, јер је реч о равничарском подручју са јако загрејаном површином, која представља идеалан извор енергије за олујне системе.

- Та топографија је слична областима у САД где се јављају торнада. Олује се на том простору брже формирају, јаче су и брже се шире. Већ смо прошле године видели такве појаве које су се простирале од Војводине до источне Србије - наводи Вимић.

Она наглашава да ће, према актуелним предвиђањима, до средине 21. века више од 52 одсто територије Србије бити у високом ризику од временских непогода:

- Биће то подручја у којима ће готово сваке године долазити до јаких олуја, града или поплава. Неће бити места у Србији које је безбедно - рекла је професорка.

Зашто су олује сада све јаче и разорније?

Према њеним речима, олуја је последица услова на путањи кретања ваздуха, односно снажних разлика између хладне и топле масе. Када хладан фронт с севера продре у прегрејану Србију, долази до нестабилности атмосфере на широком подручју.

- Тада се формирају јака вертикална струјања – а то је основни услов за формирање олуја. Што је снажнија разлика у температури ваздуха и подлоге, то је већи потенцијал за формирање суперћелијских система - објаснила је Вимић.

Додаје да се олује код нас више не јављају појединачно, већ све чешће у кластерима – вишеструке олује које се спајају у разорне системе. Тада долази до масовних оштећења, ветрова орканске јачине, јаког града и озбиљних последица по инфраструктуру и пољопривреду.

Суперћелије - минијатурни урагани у срцу Србије

Да суперћелијске олује више нису реткост у Србији, потврђује и проф. др Александар Ваљаревић са Географског факултета.

- Суперћелијска олуја је заправо минијатурни ураган. У мају ове године код нас су забележене олује које по Сафир-Симпсоновој скали достижу категорију 2 или чак 3, што значи ветар и до 180 км/х - навео је Ваљаревић.

Он упозорава да и поред тога што Србија користи ракетни противградни систем од 1953. године, учесталост дана са градом није смањена - напротив, расте.

- Ракетни системи помажу да се тренутно неутралише град, али се временом олује чешће враћају на иста места. То значи да се мора пронаћи додатна технологија и методе заштите, јер само ракетни системи више нису довољни - рекао је професор.

Шта нас чека у будућности: "У једном дану - лето, јесен и пролеће"

Проф. Ваљаревић каже да се климатске промене не огледају само у порасту температуре, већ у драматичној промени динамике времена.

- Количина падавина остаје слична као раније, али се оне сада концентришу у краће временске периоде, са већим интензитетом. То доводи до поплава и бујичних вода. У будућности нас чека временска екстремност какву нисмо познавали - у једном дану имаћемо пролеће, лето и јесен, а зиме ће бити топле, па нагло ледене. Посебно нестабилни месеци биће мај, јул и август, поручује он.

Србија више није земља са стабилном климом. Ушли смо у еру метеоролошке непредвидивости, а екстреми ће бити све чешћи, опаснији и разорнији.