FRANCUSKA OSMA DRŽAVA KOJA LEGALIZUJE EUTANAZIJU Srbija još daleko od prakse medicinski potpomognutog umiranja

Psihijatar Gordana Dedić izjavila je danas, povodom toga što je francuski parlament usvojio predlog zakona o legalizaciji eutanazije, da ovaj predlog zakona podrazumeva medicinski potpomognuto umiranje neizlečivo bolesnim ljudima, i istakla da je za usvajanje ovakvog zakona potrebno da postoje veoma strogi kriterijumi.

Dedićeva je za Tanjug rekla da se već nekoliko godina razgovara o različitim oblicima kako pomoći pacijentima koji se nalaze u terminalnoj fazi bolesti, te da su devedestih godina opšti kriterijumi za primarnu eutanaziju bili mnogo stroži nego danas.

„Imamo primer u Holandiji da je možda liberalniji zakon, pre nekoliko meseci smo imali prilike da vidimo šta je u Velikoj Britaniji. Ovaj predlog zakona koji će tek ići na razmatranje je možda dao neke stvari koje su različite u odnosu na prethodne zakone”, navela je ona.

Dodala je da je Francuska osma država u kojoj postoji mogućnost da dođe do primene ovih mera koje su pomoć pacijentima koji su oboleli od teških bolesti.

Dedićeva je rekla da ovaj predlog zakona podrazumeva da na potpomognuto umiranje ima pravo svaki državljanin Francuske koji ima više od 18 godina, koji je u terminalnoj fazi bolesti od koje boluje i za kog je procenjeno da je lečenje verzibilno, odnosno da je procena lekara da nema više medicinske pomoći.

Napomenula je da odluku o tome ne može da donese jedan lekar, već tim lekara zajedno sa negovateljem pacijenta.

Na pitanje da li bi u Srbiji trebalo dozvoliti pravo na dostojanstvenu smrt, Dedićeva je ocenila da je Srbija jako daleko od usvajanja ovakvog zakona, i dodala da iako postoje lekari koji su i za i protiv, za donošenje odluke o legalizaciji eutanazije je neophodno poslušati i opštu populaciju, odnosno potencijalne pacijente i njihove članove porodice.

„Ima dosta faktora koji su protiv, osnovni faktor koji je protiv je odnos lekara prema pacijentu, lekar je osoba koja leči. Autonomnost, dobročinstvo, pravednost su narušeni samim tim ukoliko bi se ovo dozvolilo u svakoj zemlji, ali postoje neke okolnosti koje mogu da omoguće pacijentu ovakav vid umiranja”, navela je Dedićeva.

Advokat Nebojša Perović ocenio je da je eutanazija dozvoljena samo u sedam zemalja zato što to nije društveno prihvatljivo i da narod nije zainteresovan za to da da saglasnost za „pomoć pri samoubistvu”.

„Da se čovek u tolikim dodatnim patnjama izlaže pitanju da li želi ili ne da izvrši samoubistvo? Nije patnja i bol prisutna samo prilikom teške bolesti jer postoje i druge životne okolnosti u kojima je prisutna patanja i bol, kao što je gubitak doma, najbližeg člana porodice, ljubavi. Da li ćemo onda uvek primenjivati politiku pomoći pri samoubistvu ako neko ima patnju i bol?”, naveo je on za Tanjug.

Na pitanje ko na eutanaziju ima pravo i ko o tome odlučuje, Perović je napomenuo da u Srbiji niko nema pravo na to i da to nije dozvoljeno, istakavši da je za lišavanje života iz samilosti u Srbiji zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

„Kada je reč o Francuskoj, to je predlog koji sada ide dalje na raspravu u Senatu. Postoje tri oblika, voljom bolesnika, saglasnošću porodice i ako je to zaista nužno da se mora izvršiti. Pored ovog zakona, oni imaju još neke zakone koji našem mentalitetu nisu prihvatljivi”, izjavio je Perović.