ФРАНЦУСКА ОСМА ДРЖАВА КОЈА ЛЕГАЛИЗУЈЕ ЕУТАНАЗИЈУ Србија још далеко од праксе медицински потпомогнутог умирања
Психијатар Гордана Дедић изјавила је данас, поводом тога што је француски парламент усвојио предлог закона о легализацији еутаназије, да овај предлог закона подразумева медицински потпомогнуто умирање неизлечиво болесним људима, и истакла да је за усвајање оваквог закона потребно да постоје веома строги критеријуми.
Психијатар Гордана Дедић изјавила је данас, поводом тога што је француски парламент усвојио предлог закона о легализацији еутаназије, да овај предлог закона подразумева медицински потпомогнуто умирање неизлечиво болесним људима, и истакла да је за усвајање оваквог закона потребно да постоје веома строги критеријуми.
Дедићева је за Танјуг рекла да се већ неколико година разговара о различитим облицима како помоћи пацијентима који се налазе у терминалној фази болести, те да су деведестих година општи критеријуми за примарну еутаназију били много строжи него данас.
„Имамо пример у Холандији да је можда либералнији закон, пре неколико месеци смо имали прилике да видимо шта је у Великој Британији. Овај предлог закона који ће тек ићи на разматрање је можда дао неке ствари које су различите у односу на претходне законе”, навела је она.
Додала је да је Француска осма држава у којој постоји могућност да дође до примене ових мера које су помоћ пацијентима који су оболели од тешких болести.
Дедићева је рекла да овај предлог закона подразумева да на потпомогнуто умирање има право сваки држављанин Француске који има више од 18 година, који је у терминалној фази болести од које болује и за ког је процењено да је лечење верзибилно, односно да је процена лекара да нема више медицинске помоћи.
Напоменула је да одлуку о томе не може да донесе један лекар, већ тим лекара заједно са неговатељем пацијента.
На питање да ли би у Србији требало дозволити право на достојанствену смрт, Дедићева је оценила да је Србија јако далеко од усвајања оваквог закона, и додала да иако постоје лекари који су и за и против, за доношење одлуке о легализацији еутаназије је неопходно послушати и општу популацију, односно потенцијалне пацијенте и њихове чланове породице.
„Има доста фактора који су против, основни фактор који је против је однос лекара према пацијенту, лекар је особа која лечи. Аутономност, доброчинство, праведност су нарушени самим тим уколико би се ово дозволило у свакој земљи, али постоје неке околности које могу да омогуће пацијенту овакав вид умирања”, навела је Дедићева.
Адвокат Небојша Перовић оценио је да је еутаназија дозвољена само у седам земаља зато што то није друштвено прихватљиво и да народ није заинтересован за то да да сагласност за „помоћ при самоубиству”.
„Да се човек у толиким додатним патњама излаже питању да ли жели или не да изврши самоубиство? Није патња и бол присутна само приликом тешке болести јер постоје и друге животне околности у којима је присутна патања и бол, као што је губитак дома, најближег члана породице, љубави. Да ли ћемо онда увек примењивати политику помоћи при самоубиству ако неко има патњу и бол?”, навео је он за Танјуг.
На питање ко на еутаназију има право и ко о томе одлучује, Перовић је напоменуо да у Србији нико нема право на то и да то није дозвољено, истакавши да је за лишавање живота из самилости у Србији запрећена казна затвора од шест месеци до пет година.
„Када је реч о Француској, то је предлог који сада иде даље на расправу у Сенату. Постоје три облика, вољом болесника, сагласношћу породице и ако је то заиста нужно да се мора извршити. Поред овог закона, они имају још неке законе који нашем менталитету нису прихватљиви”, изјавио је Перовић.