HRVATSKI TURIZAM U KRIZI Novi zakon usporio dolazak sezonskih radnika
Hrvatski turizam, koji se već godinama oslanja na sezonske radnike iz Srbije, Bosne i Hercegovine i šireg regiona, ovog leta se suočava s ozbiljnim problemom.
Novi Zakon o strancima, koji je stupio na snagu početkom 2025. godine, znatno je otežao proceduru za izdavanje radnih dozvola, što bi moglo imati teške posledice po sektor koji je ključan za letnju ekonomiju Hrvatske.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u periodu od januara do kraja maja ove godine izdato je 83.252 dozvola za boravak i rad, što je za 10.514 manje nego u istom periodu prošle godine pad od 11,2%. Najviše je pogođen upravo sektor turizma i ugostiteljstva, gde je broj dozvola pao za 11,4%, sa ukupno 27.841 izdatom dozvolom.
To znači da gotovo 3.600 radnih mesta u turizmu nije popunjeno a sezona je već počela. Ovaj manjak najviše se oseća na mestima gde su strani radnici najpotrebniji u restoranima, hotelima, kafićima, kao i na recepcijama, u kuhinjama i transportu.
Radnici iz Srbije tradicionalno čine veliki deo sezonske radne snage naročito konobari, kuvari, sobarice i pomoćno osoblje. Njihov sve ređi dolazak direktno se odražava na funkcionisanje turističkih objekata u mestima poput Splita, Dubrovnika, Paga i Novalje. Turisti već primećuju duža čekanja i pad u kvalitetu usluge, što može negativno uticati na reputaciju Hrvatske kao poželjne letnje destinacije.
Finansijski gubitak nije zanemarljiv prosečan sezonski radnik doprinese sa oko 15.000 do 20.000 evra prihoda tokom jedne letnje sezone. Ako se uzme u obzir da nedostaje 3.600 radnika, to znači da hrvatski turizam već sada trpi štetu od najmanje 50 miliona evra.
A to je tek početak sezone. Ukoliko se situacija ne promeni, šteta bi mogla biti znatno veća u julu i avgustu, kada je turistički promet na vrhuncu.
Poslodavci ističu da je novi zakon uneo dodatne administrativne prepreke više papirologije, duže čekanje i sporiju obradu zahteva. Umesto da se sistem pojednostavi u trenutku kada je radna snaga najpotrebnija, došlo je do suprotnog efekta a radnika nema dovoljno.
Uprkos tome što Hrvatska ima atraktivan turizam i veliku potražnju, bez adekvatne radne snage teško da će moći da odgovori na potrebe tržišta. Ako se trend smanjenja dozvola nastavi, moglo bi doći ne samo do značajnog finansijskog gubitka, već i do pada kvaliteta usluge što bi moglo koštati Hrvatsku celokupnu sezonu.