ХРВАТСКИ ТУРИЗАМ У КРИЗИ Нови закон успорио долазак сезонских радника
Хрватски туризам, који се већ годинама ослања на сезонске раднике из Србије, Босне и Херцеговине и ширег региона, овог лета се суочава с озбиљним проблемом.
Нови Закон о странцима, који је ступио на снагу почетком 2025. године, знатно је отежао процедуру за издавање радних дозвола, што би могло имати тешке последице по сектор који је кључан за летњу економију Хрватске.
Према подацима Министарства унутрашњих послова, у периоду од јануара до краја маја ове године издато је 83.252 дозвола за боравак и рад, што је за 10.514 мање него у истом периоду прошле године пад од 11,2%. Највише је погођен управо сектор туризма и угоститељства, где је број дозвола пао за 11,4%, са укупно 27.841 издатом дозволом.
То значи да готово 3.600 радних места у туризму није попуњено а сезона је већ почела. Овај мањак највише се осећа на местима где су страни радници најпотребнији у ресторанима, хотелима, кафићима, као и на рецепцијама, у кухињама и транспорту.
Радници из Србије традиционално чине велики део сезонске радне снаге нарочито конобари, кувари, собарице и помоћно особље. Њихов све ређи долазак директно се одражава на функционисање туристичких објеката у местима попут Сплита, Дубровника, Пага и Новаље. Туристи већ примећују дужа чекања и пад у квалитету услуге, што може негативно утицати на репутацију Хрватске као пожељне летње дестинације.
Финансијски губитак није занемарљив просечан сезонски радник допринесе са око 15.000 до 20.000 евра прихода током једне летње сезоне. Ако се узме у обзир да недостаје 3.600 радника, то значи да хрватски туризам већ сада трпи штету од најмање 50 милиона евра.
А то је тек почетак сезоне. Уколико се ситуација не промени, штета би могла бити знатно већа у јулу и августу, када је туристички промет на врхунцу.
Послодавци истичу да је нови закон унео додатне административне препреке више папирологије, дуже чекање и спорију обраду захтева. Уместо да се систем поједностави у тренутку када је радна снага најпотребнија, дошло је до супротног ефекта а радника нема довољно.
Упркос томе што Хрватска има атрактиван туризам и велику потражњу, без адекватне радне снаге тешко да ће моћи да одговори на потребе тржишта. Ако се тренд смањења дозвола настави, могло би доћи не само до значајног финансијског губитка, већ и до пада квалитета услуге што би могло коштати Хрватску целокупну сезону.