INSTITUT U SREMSKOJ KAMENICI LIDER U REGIONU Razvijen softver koji nema niko drugi! Evo kako će pomoći lekarima i srčanim bolesnicima

Na nje­go­vom raz­vo­ju ra­di­li su struč­nja­ci IKVBV u sa­rad­nji sa do­ma­ćim IT ti­mo­vi­ma i is­tra­ži­va­či­ma iz obla­sti kar­di­o­lo­gi­je, sa ci­ljem da se ob­je­di­ne svi re­le­vant­ni po­da­ci o pa­ci­jen­tu, od la­bo­ra­to­rij­skih na­la­za i ul­tra­zvu­ka sr­ca do te­ra­pi­je i kli­nič­kog to­ka bo­le­sti.

Kar­di­o­log u In­sti­tu­tu za kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti Voj­vo­di­ne pro­fe­sor­ka  dr Ana­sta­zi­ja Stoj­šić Mi­lo­sa­vlje­vić ob­ja­šnja­va da je raz­vi­jen si­stem za po­dr­šku kli­nič­kom od­lu­či­va­nju ko­ji po­ma­že le­ka­ri­ma u pre­po­zna­va­nju i di­jag­no­sti­ko­va­nju sr­ča­ne sla­bo­sti sa oču­va­nom ejek­ci­o­nom frak­ci­jom (HFpEF). Soft­ver se za­sni­va na pre­po­ru­ka­ma Evrop­skog udru­že­nja kar­di­o­lo­ga i ko­ri­sti pa­ra­me­tre ko­ji se ru­tin­ski me­re, mor­fo­lo­ške i funk­ci­o­nal­ne eho­kar­di­o­graf­ske po­ka­za­te­lje, ni­vo bi­o­mar­ke­ra NT-proBNP i po­dat­ke sa EKG-a, po­seb­no pri­su­stvo atri­jal­ne fi­bri­la­ci­je.

- Auto­mat­skim sa­bi­ra­njem ovih po­da­ta­ka, al­go­ri­tam da­je le­ka­ru su­ge­sti­ju o mo­gu­ćem po­sto­ja­nju sr­ča­ne sla­bo­sti sa oču­va­nom ejek­ci­o­nom frak­ci­jom (HFpEF-a). Ti­me se zna­čaj­no olak­ša­va di­jag­no­sti­ka i omo­gu­ća­va ra­ni­je uvo­đe­nje te­ra­pi­je ko­ja me­nja tok bo­le­sti – na­vo­di dr Stoj­šić Mi­lo­sa­vlje­vić i do­da­je da je ova me­to­da raz­vi­je­na u sa­rad­nji sa in­že­nje­rom Go­ra­nom Re­me­rom, ko­ji vi­še od 30 go­di­na pri­la­go­đa­va bol­nič­ki si­stem po­tre­ba­ma le­ka­ra i pa­ci­je­na­ta.

Pro­ce­nju­je se da vi­še od  120.000 oso­ba u na­šoj ze­mlji tre­nut­no ima ovo obo­lje­nje. Simp­to­mi sr­ča­ne sla­bo­sti su če­sto ne­spe­ci­fič­ni, umor, ne­do­sta­tak sna­ge i da­ha, gu­še­nje, “glad za va­zdu­hom”, bol u gru­di­ma, vr­to­gla­vi­ca ili ne­sve­sti­ca, pa bo­lest ne­ret­ko osta­ne ne­pre­po­zna­ta u ra­noj fa­zi. Sa dru­ge stra­ne, sr­ča­na sla­bost ima ozbilj­nu prog­no­zu, sva­ki dru­gi pa­ci­jent ne pre­ži­vi du­že od pet go­di­na na­kon po­sta­vlja­nja di­jag­no­ze.

- Ra­no ot­kri­va­nje sr­ča­ne sla­bo­sti ključ­no je za is­hod le­če­nja i kva­li­tet ži­vo­ta pa­ci­je­na­ta. Sva­ko sr­ča­no obo­lje­nje mo­že do­ve­sti do sin­dro­ma sr­ča­ne sla­bo­sti, a ra­na di­jag­no­za omo­gu­ća­va pra­vo­vre­me­no uvo­đe­nje te­ra­pi­je i spre­ča­va kom­pli­ka­ci­je kao što su iz­ne­nad­na smrt, no­vi in­farkt ili če­sta ho­spi­ta­li­za­ci­ja. Le­če­nje ovih bo­le­sni­ka je kom­plek­sno. Te­ra­pij­ski pri­stup ob­u­hva­ta kom­bi­na­ci­ju le­ko­va ko­ji do­ka­za­no po­bolj­ša­va­ju prog­no­zu pa­ci­je­na­ta– is­ti­če prof. dr Stoj­šić Mi­lo­sa­vlje­vić i do­da­je da te­ra­pi­ja po­red sni­ža­va­nja ni­voa glu­ko­ze u kr­vi, po­zi­tiv­no uti­če i na he­mo­di­na­mi­ku, funk­ci­ju bu­bre­ga, sma­nje­nje za­pa­lje­nja i ok­si­da­tiv­nog stre­sa, što se od­ra­ža­va kroz sma­nje­nje mor­ta­li­te­ta i ho­spi­ta­li­za­ci­ja kod obo­le­lih od sr­ča­ne sla­bo­sti.

Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.