overcast clouds
13°C
21.10.2025.
Нови Сад
eur
117.1835
usd
100.3971
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ИНСТИТУТ У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ ЛИДЕР У РЕГИОНУ Развијен софтвер који нема нико други! Ево како ће помоћи лекарима и срчаним болесницима

21.10.2025. 09:40 10:08
Извор:
Дневник
срце
Фото: Илустрација/ Canva

У Ин­сти­ту­ту за кар­ди­о­ва­ску­лар­не бо­ле­сти Вој­во­ди­не (ИКВБВ) у Срем­ској Ка­ме­ни­ци раз­ви­јен је и при­ме­њу­је се спе­ци­ја­ли­зо­ва­ни софт­вер за пра­ће­ње па­ци­је­на­та са ср­ча­ном сла­бо­шћу, је­дин­ствен у ре­ги­о­ну.

На ње­го­вом раз­во­ју ра­ди­ли су струч­ња­ци ИКВБВ у са­рад­њи са до­ма­ћим ИТ ти­мо­ви­ма и ис­тра­жи­ва­чи­ма из обла­сти кар­ди­о­ло­ги­је, са ци­љем да се об­је­ди­не сви ре­ле­вант­ни по­да­ци о па­ци­јен­ту, од ла­бо­ра­то­риј­ских на­ла­за и ул­тра­зву­ка ср­ца до те­ра­пи­је и кли­нич­ког то­ка бо­ле­сти.

Кар­ди­о­лог у Ин­сти­ту­ту за кар­ди­о­ва­ску­лар­не бо­ле­сти Вој­во­ди­не про­фе­сор­ка  др Ана­ста­зи­ја Стој­шић Ми­ло­са­вље­вић об­ја­шња­ва да је раз­ви­јен си­стем за по­др­шку кли­нич­ком од­лу­чи­ва­њу ко­ји по­ма­же ле­ка­ри­ма у пре­по­зна­ва­њу и ди­јаг­но­сти­ко­ва­њу ср­ча­не сла­бо­сти са очу­ва­ном ејек­ци­о­ном фрак­ци­јом (ХФпЕФ). Софт­вер се за­сни­ва на пре­по­ру­ка­ма Европ­ског удру­же­ња кар­ди­о­ло­га и ко­ри­сти па­ра­ме­тре ко­ји се ру­тин­ски ме­ре, мор­фо­ло­шке и функ­ци­о­нал­не ехо­кар­ди­о­граф­ске по­ка­за­те­ље, ни­во би­о­мар­ке­ра НТ-проБНП и по­дат­ке са ЕКГ-а, по­себ­но при­су­ство атри­јал­не фи­бри­ла­ци­је.

институт
Фото: Владимир Милић

- Ауто­мат­ским са­би­ра­њем ових по­да­та­ка, ал­го­ри­там да­је ле­ка­ру су­ге­сти­ју о мо­гу­ћем по­сто­ја­њу ср­ча­не сла­бо­сти са очу­ва­ном ејек­ци­о­ном фрак­ци­јом (ХФпЕФ-а). Ти­ме се зна­чај­но олак­ша­ва ди­јаг­но­сти­ка и омо­гу­ћа­ва ра­ни­је уво­ђе­ње те­ра­пи­је ко­ја ме­ња ток бо­ле­сти – на­во­ди др Стој­шић Ми­ло­са­вље­вић и до­да­је да је ова ме­то­да раз­ви­је­на у са­рад­њи са ин­же­ње­ром Го­ра­ном Ре­ме­ром, ко­ји ви­ше од 30 го­ди­на при­ла­го­ђа­ва бол­нич­ки си­стем по­тре­ба­ма ле­ка­ра и па­ци­је­на­та.

Бо­лест ста­ри­јих

Ср­ча­на сла­бост је нај­че­шће бо­лест ста­ри­је жи­вот­не до­би, око 10 од­сто осо­ба ста­ри­јих од 70 го­ди­на гло­бал­но има ову ди­јаг­но­зу. Ме­ђу­тим, за­бри­ња­ва­ју­ће је што се ста­ро­сна гра­ни­ца све ви­ше спу­шта. Са­вре­ме­ни на­чин жи­во­та, стрес и све че­шћа по­ја­ва ко­ро­нар­не бо­ле­сти код мла­ђих осо­ба, на при­мер ин­фаркт ми­о­кар­да, до­во­де до по­ве­ћа­ња уче­ста­ло­сти ср­ча­не сла­бо­сти и у мла­ђој по­пу­ла­ци­ји. Иако се да­нас акут­ни ин­фаркт успе­шни­је ле­чи, оште­ће­ње ми­ши­ћа ко­је мо­же за­о­ста­ти не­рет­ко во­ди ка раз­во­ју хро­нич­не ср­ча­не сла­бо­сти.

Про­це­њу­је се да ви­ше од  120.000 осо­ба у на­шој зе­мљи тре­нут­но има ово обо­ље­ње. Симп­то­ми ср­ча­не сла­бо­сти су че­сто не­спе­ци­фич­ни, умор, не­до­ста­так сна­ге и да­ха, гу­ше­ње, “глад за ва­зду­хом”, бол у гру­ди­ма, вр­то­гла­ви­ца или не­све­сти­ца, па бо­лест не­рет­ко оста­не не­пре­по­зна­та у ра­ној фа­зи. Са дру­ге стра­не, ср­ча­на сла­бост има озбиљ­ну прог­но­зу, сва­ки дру­ги па­ци­јент не пре­жи­ви ду­же од пет го­ди­на на­кон по­ста­вља­ња ди­јаг­но­зе.

- Ра­но от­кри­ва­ње ср­ча­не сла­бо­сти кључ­но је за ис­ход ле­че­ња и ква­ли­тет жи­во­та па­ци­је­на­та. Сва­ко ср­ча­но обо­ље­ње мо­же до­ве­сти до син­дро­ма ср­ча­не сла­бо­сти, а ра­на ди­јаг­но­за омо­гу­ћа­ва пра­во­вре­ме­но уво­ђе­ње те­ра­пи­је и спре­ча­ва ком­пли­ка­ци­је као што су из­не­над­на смрт, но­ви ин­фаркт или че­ста хо­спи­та­ли­за­ци­ја. Ле­че­ње ових бо­ле­сни­ка је ком­плек­сно. Те­ра­пиј­ски при­ступ об­у­хва­та ком­би­на­ци­ју ле­ко­ва ко­ји до­ка­за­но по­бољ­ша­ва­ју прог­но­зу па­ци­је­на­та– ис­ти­че проф. др Стој­шић Ми­ло­са­вље­вић и до­да­је да те­ра­пи­ја по­ред сни­жа­ва­ња ни­воа глу­ко­зе у кр­ви, по­зи­тив­но ути­че и на хе­мо­ди­на­ми­ку, функ­ци­ју бу­бре­га, сма­ње­ње за­па­ље­ња и ок­си­да­тив­ног стре­са, што се од­ра­жа­ва кроз сма­ње­ње мор­та­ли­те­та и хо­спи­та­ли­за­ци­ја код обо­ле­лих од ср­ча­не сла­бо­сти.

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права. 

Извор:
Дневник
Пошаљите коментар