ИНСТИТУТ У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ ЛИДЕР У РЕГИОНУ Развијен софтвер који нема нико други! Ево како ће помоћи лекарима и срчаним болесницима
У Институту за кардиоваскуларне болести Војводине (ИКВБВ) у Сремској Каменици развијен је и примењује се специјализовани софтвер за праћење пацијената са срчаном слабошћу, јединствен у региону.
На његовом развоју радили су стручњаци ИКВБВ у сарадњи са домаћим ИТ тимовима и истраживачима из области кардиологије, са циљем да се обједине сви релевантни подаци о пацијенту, од лабораторијских налаза и ултразвука срца до терапије и клиничког тока болести.
Кардиолог у Институту за кардиоваскуларне болести Војводине професорка др Анастазија Стојшић Милосављевић објашњава да је развијен систем за подршку клиничком одлучивању који помаже лекарима у препознавању и дијагностиковању срчане слабости са очуваном ејекционом фракцијом (ХФпЕФ). Софтвер се заснива на препорукама Европског удружења кардиолога и користи параметре који се рутински мере, морфолошке и функционалне ехокардиографске показатеље, ниво биомаркера НТ-проБНП и податке са ЕКГ-а, посебно присуство атријалне фибрилације.
- Аутоматским сабирањем ових података, алгоритам даје лекару сугестију о могућем постојању срчане слабости са очуваном ејекционом фракцијом (ХФпЕФ-а). Тиме се значајно олакшава дијагностика и омогућава раније увођење терапије која мења ток болести – наводи др Стојшић Милосављевић и додаје да је ова метода развијена у сарадњи са инжењером Гораном Ремером, који више од 30 година прилагођава болнички систем потребама лекара и пацијената.
Болест старијих
Срчана слабост је најчешће болест старије животне доби, око 10 одсто особа старијих од 70 година глобално има ову дијагнозу. Међутим, забрињавајуће је што се старосна граница све више спушта. Савремени начин живота, стрес и све чешћа појава коронарне болести код млађих особа, на пример инфаркт миокарда, доводе до повећања учесталости срчане слабости и у млађој популацији. Иако се данас акутни инфаркт успешније лечи, оштећење мишића које може заостати неретко води ка развоју хроничне срчане слабости.
Процењује се да више од 120.000 особа у нашој земљи тренутно има ово обољење. Симптоми срчане слабости су често неспецифични, умор, недостатак снаге и даха, гушење, “глад за ваздухом”, бол у грудима, вртоглавица или несвестица, па болест неретко остане непрепозната у раној фази. Са друге стране, срчана слабост има озбиљну прогнозу, сваки други пацијент не преживи дуже од пет година након постављања дијагнозе.
- Рано откривање срчане слабости кључно је за исход лечења и квалитет живота пацијената. Свако срчано обољење може довести до синдрома срчане слабости, а рана дијагноза омогућава правовремено увођење терапије и спречава компликације као што су изненадна смрт, нови инфаркт или честа хоспитализација. Лечење ових болесника је комплексно. Терапијски приступ обухвата комбинацију лекова који доказано побољшавају прогнозу пацијената– истиче проф. др Стојшић Милосављевић и додаје да терапија поред снижавања нивоа глукозе у крви, позитивно утиче и на хемодинамику, функцију бубрега, смањење запаљења и оксидативног стреса, што се одражава кроз смањење морталитета и хоспитализација код оболелих од срчане слабости.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.