„JA PIJAN, A NISAM POPIO...” Može li crevna flora da vas odbrani na sudu? Da, ako imate sindrom sopstvenog alkoholnog vrenja
Osobe sa sindromom sopstvenog alkoholnog vrenja opiju se bez konzumiranja pića. Njihov digestivni trakt proizvodi etanol. Nova studija kaže da su uzrok mikrobi, kao i da crevna flora može da bude relevantna i pred sudom.
Pijani bez alkohola – ono što je dugo zvučalo kao neobična anegdota ispostavlja se kao ozbiljan metabolički poremećaj: sindrom sopstvenog vrenja alkohola, kod kojeg creva sama proizvode etanol, sada se bolje razume zahvaljujući istraživanjima mikrobioma.
Za sada ne postoji pouzdana procena koliko je ljudi širom sveta pogođeno. U stručnoj literaturi bolest se opisuje kao „veoma retka“, ali lekari istovremeno polaze od toga da postoji velika neprijavljena učestalost, jer se mnogi slučajevi verovatno pogrešno tumače kao zloupotreba alkohola ili druge bolesti.
Kada creva postanu pivara
Kod sindroma sopstvenog vrenja alkohola oboleli postaju alkoholizovani iako nisu popili ni kap alkohola. Dugo su prekomerno razmnožene kvasnice u crevima smatrane glavnim osumnjičenima, ali novija istraživanja stavljaju u fokus određene vrste bakterija. Aktuelna studija u časopisu Nature Microbiology predstavlja do sada najopsežnije istraživanje ove izuzetno retke bolesti.
Studiju je sproveo tim oko Bernda Šnabla i Sintije Šu sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, velike američke univerzitetske klinike sa fokusom na istraživanje jetre i mikrobioma.
Šnabl i Šu analizirali su uzorke stolice 22 pacijenata sa sindromom sopstvenog vrenja alkohola, 21 člana njihovih domaćinstava i 22 zdrave kontrolne osobe. Time su mogli jasnije da razdvoje ulogu ishrane i okruženja od uloge samog mikrobioma.
Bakterije kao skriveni proizvođači alkohola
U laboratoriji su uzorci stolice obolelih proizvodili znatno više alkohola nego uzorci kontrolnih grupa. Za to su prvenstveno odgovorne crevne bakterije kao što su ešerihija koli (escherichia coli) i klebsijela pneumonije (klebsiella pneumoniae), koje prekomerno fermentišu ugljene hidrate u etanol.
„Ovi mikrobi koriste različite metaboličke puteve za stvaranje etanola i mogu da podignu nivo alkohola u krvi toliko da oboleli više nisu sposobni za vožnju“, objašnjava Šnabl.
Kada je „samo jedno pivo“ bilo iz creva
Sindrom sopstvenog vrenja alkohola pokazuje koliko radikalno mikrobiom može da utiče na ponašanje i zdravlje – sve do promila koji na sudu ili tokom saobraćajnih kontrola odlučuju o krivici ili nevinosti.
Prava muka ove bolesti nije samo alkohol u krvi, već i sumnja: ko će još poverovati osobi koja se kune da nije ništa pila, kada joj sopstvena creva rade kao tajna pivara?
Mnogi oboleli se u početku obeležavaju kao prikriveni alkoholičari – sa dramatičnim posledicama po svakodnevni život, partnerske odnose i pre svega njihovu verodostojnost.
Istovremeno, dosadašnje dijagnostičke procedure su zahtevne, jer pacijentkinje i pacijenti pod strogim nadzorom moraju da konzumiraju hranu bogatu ugljenim hidratima dok se meri alkohol u krvi. Šnabl i Šu predlažu da se ubuduće bolest dijagnostikuje putem uzoraka stolice i da se ciljano interveniše u bakterijski metabolizam.
Transplantacija stolice kao nada
Standardizovana terapija za sada ne postoji. Kod jednog pacijenta iz studije simptomi su se znatno poboljšali nakon dve transplantacije stolice. Transplantacija stolice (fekalna transplantacija mikrobiote, FMT) zvuči neprijatno, ali je veoma efikasna.
Pri tom se crevne bakterije zdravog donora prenose u creva pacijenta kako bi se poremećeni mikrobiom „resetovao“. Ovaj obećavajući pristup tim će sada sistematski dalje ispitivati na grupi od osam obolelih.
Stručnjaci u novim saznanjima vide važan korak ka personalizovanoj medicini mikrobioma, ali upozoravaju na preuranjeni optimizam – do uspostavljene terapije potrebne su veće studije i dugoročni podaci.
