KOME OSTAJE IMOVINA KAD NEMA TESTAMENTA? Država ulazi u igru tek ako ovi naslednici ne postoje
U slučaju da nema testamenta, nasledstvo se ne deli proizvoljno, već isključivo prema zakonom utvrđenim naslednim redovima.
Ukupno su predviđena četiri nasledna reda.
Kome pripada nasledstvo ako nema testamenta?
Nasledno pravo reguliše ko stupa na mesto preminule osobe i u kojoj meri. Zakon definiše unapred utvrđene nasledne redove, grupe lica koja imaju pravo na nasledstvo.
Prvi nasledni red ima prednost nad drugim, drugi nad trećim, i tako dalje. Tek kada ne postoje naslednici iz prethodnog reda, imovina prelazi na naslednike iz narednog. Ukoliko preminula osoba nije ostavila testament, nasledstvo se deli prema zakonu.
Ukupno su predviđena četiri nasledna reda. Ako nema nijednog naslednika, imovina prelazi u vlasništvo Republike Srbije, piše Nasleđivanje.
Prvi nasledni red: supružnik i deca
U prvom redu nalaze se deca ostavioca i njegov supružnik. Svi nasleđuju jednako, bez obzira na broj dece. Na primer, ako ostavilac ima suprugu i dvoje dece, svaki nasleđuje po jednu trećinu imovine. Ako neko od dece nije u mogućnosti da nasledi (npr. preminuo je pre ostavioca), njegov deo prelazi na njegovu decu, tj. unuke, što se naziva nasleđivanje po pravilu predstavljanja.
Ovaj red ima apsolutni prioritet, dok postoji bar jedno dete, naslednici iz drugih redova ne ulaze u obzir. Isto važi i za vanbračnu decu čije je očinstvo pravno utvrđeno.
Drugi nasledni red: supružnik i roditelji
Ako ostavilac nema potomke, nasledstvo pripada supružniku i roditeljima. Supružnik nasleđuje polovinu, dok drugu polovinu ravnopravno dele otac i majka.
Ako jedan roditelj nije živ, njegov deo prelazi na drugog roditelja ili ga u celosti dobija supružnik.
Ako oba roditelja nisu živa, celokupno nasledstvo pripada bračnom drugu.
Ako ostavilac nije bio u braku, roditelji postaju jedini naslednici.
U slučaju da ih nema, prelazi se na treći nasledni red.
Treći nasledni red: babe, dede i njihovi potomci
Ako nema dece, supružnika ni roditelja, u nasledstvo ulaze prezimenjaci iz drugog kolena – babe i dede, zajedno sa njihovim potomcima (ujacima, stričevima, tetkama i njihovom decom).
Nasleđe se deli po linijama:
Očevinska linija – deda i baba po ocu
Majčinska linija – deda i baba po majci
Ako neki od predaka nije živ, njegov deo prelazi na decu ili potomke. Ako nema naslednika u jednoj liniji, ceo deo prelazi na drugu. Ovaj red je u praksi retko aktivan, ali zakon ga uređuje da bi imovina uvek imala zakonitog naslednika.
Četvrti nasledni red i dalje linije
Četvrti red čine pradedovi i prabake i njihovi potomci, sličnim pravilima podele po linijama i pravilu predstavljanja. Nasleđuju se kada prethodni redovi ne postoje. Ako ni u četvrtom redu nema naslednika, imovina prelazi u državnu svojinu.
Republika Srbija postaje zakonski naslednik i ne može odbiti nasledstvo.
