КОМЕ ОСТАЈЕ ИМОВИНА КАД НЕМА ТЕСТАМЕНТА? Држава улази у игру тек ако ови наследници не постоје

Укупно су предвиђена четири наследна реда.
 

Коме припада наследство ако нема тестамента?

Наследно право регулише ко ступа на место преминуле особе и у којој мери. Закон дефинише унапред утврђене наследне редове, групе лица која имају право на наследство.

Први наследни ред има предност над другим, други над трећим, и тако даље. Тек када не постоје наследници из претходног реда, имовина прелази на наследнике из наредног. Уколико преминула особа није оставила тестамент, наследство се дели према закону.

Укупно су предвиђена четири наследна реда. Ако нема ниједног наследника, имовина прелази у власништво Републике Србије, пише Наслеђивање.

Први наследни ред: супружник и деца

У првом реду налазе се деца оставиоца и његов супружник. Сви наслеђују једнако, без обзира на број деце. На пример, ако оставилац има супругу и двоје деце, сваки наслеђује по једну трећину имовине. Ако неко од деце није у могућности да наследи (нпр. преминуо је пре оставиоца), његов део прелази на његову децу, тј. унуке, што се назива наслеђивање по правилу представљања.

Овај ред има апсолутни приоритет, док постоји бар једно дете, наследници из других редова не улазе у обзир. Исто важи и за ванбрачну децу чије је очинство правно утврђено.

Други наследни ред: супружник и родитељи

Ако оставилац нема потомке, наследство припада супружнику и родитељима. Супружник наслеђује половину, док другу половину равноправно деле отац и мајка.
Ако један родитељ није жив, његов део прелази на другог родитеља или га у целости добија супружник.
Ако оба родитеља нису жива, целокупно наследство припада брачном другу.
Ако оставилац није био у браку, родитељи постају једини наследници.

У случају да их нема, прелази се на трећи наследни ред.

Трећи наследни ред: бабе, деде и њихови потомци

Ако нема деце, супружника ни родитеља, у наследство улазе презимењаци из другог колена – бабе и деде, заједно са њиховим потомцима (ујацима, стричевима, теткама и њиховом децом).

Наслеђе се дели по линијама:

Очевинска линија – деда и баба по оцу
Мајчинска линија – деда и баба по мајци

Ако неки од предака није жив, његов део прелази на децу или потомке. Ако нема наследника у једној линији, цео део прелази на другу. Овај ред је у пракси ретко активан, али закон га уређује да би имовина увек имала законитог наследника.

Четврти наследни ред и даље линије

Четврти ред чине прадедови и прабаке и њихови потомци, сличним правилима поделе по линијама и правилу представљања. Наслеђују се када претходни редови не постоје. Ако ни у четвртом реду нема наследника, имовина прелази у државну својину.

Република Србија постаје законски наследник и не може одбити наследство.

Каматица.цом