KREĆE ZIMSKO RAČUNANJE VREMENA Evo kada tačno vraćamo kazaljke unazad i ZAŠTO JE OVO POMERANJE JEDINSTVENO
U noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra prelazimo na zimsko računanje vremena, pomerajući satove unazad za jedan sat. Iako je u Srbiji ovo praksa od kada postoji pomeranje vremena, Evropski parlament još 2019. godine glasao za ukidanje sezonskog pomeranja vremena. Međutim, države članice nisu uspele da se dogovore o tome koje vreme bi trebalo trajno zadržati - letnje ili zimsko.
Kada tačno pomeramo satove unazad, i zašto
U noći sa subote na nedelju, 25/26. oktobra, vraćamo se na zimsko računanje vremena. Tačno u 3.00 ujutru, satovi će se pomeriti jedan sat unazad na 2:00 ujutru, što će nam dati dodatni sat sna i označiti povratak na standardno vreme (CET).
Ova promena, koja tradicionalno donosi više svetlosti ujutru i raniji mrak popodne, dogodiće se ove godine najranije u poslednjih jedanaest godina. Poslednji put smo menjali satove istog datuma 2014. godine.
Praksa promene sata nije nova i ima korene u Prvom svetskom ratu. Prve su ga uvele Nemačka i Austrougarska tokom Prvog svetskog rata sa ciljem uštede energije. Nakon toga, praksa je više puta ukidana i ponovo uvođena u bivšoj Jugoslaviji, da bi se konačno ustalila 1983. godine.
Uvođenjem jedinstvenih propisa na nivou Evropske unije 1996. godine, ceo proces je standardizovan, tako da sve države članice EU prelaze na letnje računanje vremena poslednje nedelje u martu, a vraćaju se na zimsko računanje vremena poslednje nedelje u oktobru. Primarna ideja bila je usklađivanje saobraćaja, komunikacija i poslovanja u okviru rastućeg jedinstvenog tržišta.
Veliko nezadovoljstvo zbog pomeranja vremena
Uprkos dugoj tradiciji, nezadovoljstvo promenom vremena dostiglo je vrhunac 2018. godine, kada je Evropska komisija sprovela anketu javnog mnjenja u kojoj je učestvovalo čak 4,6 miliona građana EU.
Rezultati su bili jasni: čak 84 odsto ispitanika izjasnilo se za ukidanje ove prakse. Evropski parlament je 2019. godine glasao za ukidanje sezonskog pomeranja vremena, a konačna promena je planirana za 2021. godinu. Ali tu je sve stalo.
Bez dogovora oko ključnog pitanja
Države članice nisu mogle da se dogovore oko ključnog pitanja: da li trajno zadržati letnje ili zimsko računanje vremena. Dok su neke zemlje poput Francuske i Poljske bile za trajno letnje računanje vremena, druge, poput Finske i Holandije, preferirale su zimsko računanje vremena.
Zbog nedostatka dogovora i naknadnih globalnih kriza poput pandemije, odluka o ukidanju promene vremena je potisnuta u drugi plan i stavljena "na čekanje do daljnjeg".
Prema važećim direktivama EU, praksa će se nastaviti najmanje do 2026. godine. Postoji nada da bi se pitanje moglo aktivirati tokom poljskog predsedavanja Savetom EU 2025. godine, ali do tada, građani EU, ali i Srbije mogu biti sigurni da će i dalje morati da podešavaju satove dva puta godišnje. Dok se ne postigne konačan dogovor na nivou Unije, ritual "izgubljenog" sata u proleće i "dobijenog" sata u jesen ostaje neizbežan deo naše stvarnosti.
U kojim zemljama nema "letnjeg" i "zimskog" vremena
Dok Evropska unija okleva, mnoge zemlje širom sveta su odavno napustile ovu praksu. Rusija je trajno prešla na zimsko računanje vremena 2014. godine, dok je Turska odlučila da ostane na stalnom letnjem računanju vremena dve godine kasnije. Van Evrope, giganti poput Kine, Indije i Japana odavno su ukinuli promenu sata.
Slične odluke doneli su Brazil, Meksiko (sa izuzetkom pograničnih područja sa SAD), Argentina, Urugvaj i niz drugih zemalja poput Irana, Jordana, Sirije i Azerbejdžana. Čak i unutar Evrope postoje izuzeci; Island i Belorusija ne menjaju satove, dok u Australiji neke savezne države primenjuju letnje računanje vremena, a druge ne. Ovaj globalni trend napuštanja sezonskih promena vremena vrši dodatni pritisak na EU da konačno donese odluku i okonča praksu koju mnogi stručnjaci i građani smatraju zastarelom.