КРЕЋЕ ЗИМСКО РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА Ево када тачно враћамо казаљке уназад и ЗАШТО ЈЕ ОВО ПОМЕРАЊЕ ЈЕДИНСТВЕНО
У ноћи између суботе и недеље, 25. и 26. октобра прелазимо на зимско рачунање времена, померајући сатове уназад за један сат. Иако је у Србији ово пракса од када постоји померање времена, Европски парламент још 2019. године гласао за укидање сезонског померања времена. Међутим, државе чланице нису успеле да се договоре о томе које време би требало трајно задржати - летње или зимско.
Kада тачно померамо сатове уназад, и зашто
У ноћи са суботе на недељу, 25/26. октобра, враћамо се на зимско рачунање времена. Тачно у 3.00 ујутру, сатови ће се померити један сат уназад на 2:00 ујутру, што ће нам дати додатни сат сна и означити повратак на стандардно време (ЦЕТ).
Ова промена, која традиционално доноси више светлости ујутру и ранији мрак поподне, догодиће се ове године најраније у последњих једанаест година. Последњи пут смо мењали сатове истог датума 2014. године.
Пракса промене сата није нова и има корене у Првом светском рату. Прве су га увеле Немачка и Аустроугарска током Првог светског рата са циљем уштеде енергије. Након тога, пракса је више пута укидана и поново увођена у бившој Југославији, да би се коначно усталила 1983. године.
Увођењем јединствених прописа на нивоу Европске уније 1996. године, цео процес је стандардизован, тако да све државе чланице ЕУ прелазе на летње рачунање времена последње недеље у марту, а враћају се на зимско рачунање времена последње недеље у октобру. Примарна идеја била је усклађивање саобраћаја, комуникација и пословања у оквиру растућег јединственог тржишта.
Велико незадовољство због померања времена
Упркос дугој традицији, незадовољство променом времена достигло је врхунац 2018. године, када је Европска комисија спровела анкету јавног мњења у којој је учествовало чак 4,6 милиона грађана ЕУ.
Резултати су били јасни: чак 84 одсто испитаника изјаснило се за укидање ове праксе. Европски парламент је 2019. године гласао за укидање сезонског померања времена, а коначна промена је планирана за 2021. годину. Али ту је све стало.
Без договора око кључног питања
Државе чланице нису могле да се договоре око кључног питања: да ли трајно задржати летње или зимско рачунање времена. Док су неке земље попут Француске и Пољске биле за трајно летње рачунање времена, друге, попут Финске и Холандије, преферирале су зимско рачунање времена.
Због недостатка договора и накнадних глобалних криза попут пандемије, одлука о укидању промене времена је потиснута у други план и стављена "на чекање до даљњег".
Према важећим директивама ЕУ, пракса ће се наставити најмање до 2026. године. Постоји нада да би се питање могло активирати током пољског председавања Саветом ЕУ 2025. године, али до тада, грађани ЕУ, али и Србије могу бити сигурни да ће и даље морати да подешавају сатове два пута годишње. Док се не постигне коначан договор на нивоу Уније, ритуал "изгубљеног" сата у пролеће и "добијеног" сата у јесен остаје неизбежан део наше стварности.
У којим земљама нема "летњег" и "зимског" времена
Док Европска унија оклева, многе земље широм света су одавно напустиле ову праксу. Русија је трајно прешла на зимско рачунање времена 2014. године, док је Турска одлучила да остане на сталном летњем рачунању времена две године касније. Ван Европе, гиганти попут Kине, Индије и Јапана одавно су укинули промену сата.
Сличне одлуке донели су Бразил, Мексико (са изузетком пограничних подручја са САД), Аргентина, Уругвај и низ других земаља попут Ирана, Јордана, Сирије и Азербејџана. Чак и унутар Европе постоје изузеци; Исланд и Белорусија не мењају сатове, док у Аустралији неке савезне државе примењују летње рачунање времена, а друге не. Овај глобални тренд напуштања сезонских промена времена врши додатни притисак на ЕУ да коначно донесе одлуку и оконча праксу коју многи стручњаци и грађани сматрају застарелом.