KVOTE POMOGLE ULAZAK ŽENA U POLITIKU, SADA SU KLJUČNI REZULTATI NJIHOVOG UTICAJA Idemo ka ekonomskom osnaživanju i smanjenju nasilja, kaže MACURA

Danas je Srbija apsolutno prva u regionu i nalazi se među vodećim državama u svetu kada je reč o zastupljenosti žena u politici. Trenutno smo 22. u svetu po učešću žena na rukovodećim političkim funkcijama. To pokazuje da žene danas imaju mnogo veću vidljivost i uticaj u javnom i političkom životu, istakla je u razgovoru za „Dnevnik” ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura.

– Verujem da upravo veće prisustvo žena u politici doprinosi drugačijoj atmosferi u društvu i institucijama, jer žene često donose više dijaloga, više spremnosti na razgovor, kompromis i nenasilno rešavanje problema. To je važno za razvoj demokratskog društva i kulturu međusobnog poštovanja. Ipak, izazovi i dalje postoje. Najveći problemi su nasilje nad ženama, ekonomska nejednakost i neravnomerna raspodela obaveza u porodici. Posebno su žene u manjim sredinama često suočene sa manjim mogućnostima za zaposlenje i ekonomsku nezavisnost. Zato je važno da nastavimo da radimo i na promeni društvene svesti, ali i na konkretnim merama podrške ženama – kaže Macura.

Koje konkretne mere država preduzima kako bi se dodatno unapredio sistem zaštite žena od nasilja i da li su u planu novine u zakonu po tom pitanju?

– Borba protiv nasilja nad ženama mora ostati jedan od prioriteta svakog odgovornog društva. Država kontinuirano radi na unapređenju sistema zaštite kroz bolju koordinaciju institucija, edukaciju stručnjaka, podršku sigurnim kućama i jačanje preventivnih mehanizama.

Ono što je posebno važno jeste da očekujemo izmene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koje će dodatno unaprediti zaštitu žena i dece. Prvi put će deca biti prepoznata kao indirektne žrtve nasilja, što je veoma važan iskorak, jer nasilje nikada ne pogađa samo jednu osobu, već ostavlja posledice na celu porodicu, posebno na decu koja odrastaju u takvom okruženju. Takođe, očekuje se da se u okviru izmena Krivičnog zakonika prvi put zakonski reguliše i ono što javnost često naziva osvetničkom pornografijom, odnosno, zloupotreba privatnih fotografija i video-sadržaja bez pristanka osobe. To je problem koji najčešće pogađa žene i devojke, naročito u digitalnom prostoru, i zato je veoma važno da zakon prepozna i takve oblike nasilja. Poseban fokus ostaje i na prevenciji, jer nijedna statistika nije važnija od spasenog života.

U kojim situacijama i oblastima su žene najviše izložene riziku od nasilja i šta se može dodatno učiniti kako bi ih država zaštitila?

– Najveći rizik postoji u partnerskim i porodičnim odnosima, naročito kada su žene ekonomski zavisne od partnera ili izolovane od podrške porodice i institucija. Zato država paralelno mora da radi na zaštiti žena od nasilja i njihovom ekonomskom osnaživanju. Kada žena ima posao, prihode i institucionalnu podršku, mnogo lakše izlazi iz nasilnog odnosa. Potrebno je dodatno jačati mrežu podrške na lokalnom nivou, posebno u manjim sredinama, i nastaviti sa edukacijom građana da nasilje nije privatna stvar već problem celog društva.

Kada je reč o sprečavanju nasilja nad ženama, da li postoji dovoljna koordinacija između policije, tužilaštva, centara za socijalni rad i zdravstvenih ustanova?

 – Sistem postoji i saradnja institucija je znatno unapređena u odnosu na period od pre deset ili petnaest godina, ali prostora za unapređenje uvek ima. Važno je da svaka institucija reaguje pravovremeno i da informacije ne ostanu zatvorene unutar jednog sistema. Upravo zato insistiramo na multisektorskoj saradnji policije, tužilaštva, centara za socijalni rad, zdravstvenih ustanova i organizacija koje pružaju podršku žrtvama. Samo zajedničkim delovanjem možemo imati efikasnu zaštitu žena.

Značaj platforme „Čuvam te”

Da li je edukacija mladih o nenasilnom ponašanju i rodnoj ravnopravnosti dala vidljive rezultate i da li mlade generacije drugačije vide i pristupaju tom društvenom problemu?

– Mislim da mladi danas mnogo otvorenije razgovaraju o nasilju, diskriminaciji i rodnoj ravnopravnosti nego ranije generacije. To je važan pomak. Međutim, digitalni prostor i društvene mreže doneli su i nove oblike nasilja, posebno prema devojkama i ženama. Zato je veoma važno da edukacija počinje od najranijeg uzrasta kroz porodicu, školu, medije i digitalni prostor. Prevencija nasilja nije samo reakcija kada se problem dogodi, već dugoročan rad na razvijanju kulture poštovanja, dijaloga i nenasilne komunikacije. U tom smislu značajna je i platforma „Čuvam te”, koja ima i edukativni karakter, ali predstavlja i podršku onima koji doživljavaju nasilje. Važno je da mladi znaju da nisu sami, da imaju kome da se obrate i da digitalni prostor mora biti bezbednije mesto za sve.

Koji programi podrške su trenutno dostupni ženama koje žele da pokrenu sopstveni biznis?

– Država kroz različite programe kontinuirano podržava žensko preduzetništvo od subvencija za samozapošljavanje, preko programa obuka i mentorstva, do konkursa namenjenih ekonomskom osnaživanju žena.

Važno je istaći da brojna ministarstva, poput Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva za brigu o porodici i drugih institucija, tokom cele godine imaju otvorene konkurse koji podstiču preduzetništvo i samozapošljavanje žena. Takođe, veoma je važno da žene prate i konkurse lokalnih samouprava, jer i gradovi i opštine izdvajaju značajna sredstva za podršku ženskom preduzetništvu, pokretanje malih biznisa i ekonomsku nezavisnost žena.

Važno je da žene znaju da postoje institucije koje žele da podrže njihove ideje, rad i inicijativu.

Da li država može više da uradi po pitanju usklađivanja porodičnih i poslovnih obaveza?

– Naravno da može i mora. Ovo pitanje nije samo pitanje žena, već pitanje kvaliteta života porodice i budućnosti društva. Potrebno je dalje razvijati mrežu vrtića, fleksibilnije modele rada i podsticati ravnopravniju podelu porodičnih obaveza. Žene i dalje u najvećoj meri nose teret neplaćenog rada u kući i brige o porodici, što direktno utiče na njihove karijerne mogućnosti. Kroz nacionalnu kampanju o fertilitetu „Za srce više” mnogo govorimo upravo o edukaciji mladih ljudi koji žele da osnuju porodicu, o važnosti usklađivanja poslovnog i porodičnog života, ali i o tome da se odluke o roditeljstvu ne odlažu predugo. Često se danas zbog poslovnih obaveza ili nesigurnosti roditeljstvo pomera za kasnije godine, a to može dovesti i do određenih zdravstvenih i medicinskih problema. Republika Srbija izdvaja velika sredstva za podršku majkama, mladim bračnim parovima i porodicama sa decom i trudi se da kroz različite mere olakša građanima donošenje odluke o roditeljstvu. Ne postoji jedno magično rešenje, ali se trudimo da ponudimo različite opcije koje ljudima mogu olakšati život i pomoći im da lakše usklade porodicu i posao.

Šta kao društvo gubimo ako žene nemaju jednake ekonomske, ali i druge mogućnosti?

– Gubimo ogroman ljudski, profesionalni i razvojni potencijal. Društvo koje ne koristi znanje, energiju i sposobnosti polovine svog stanovništva ne može da napreduje punim kapacitetom. Žene vrlo često donose dodatnu dimenziju dijaloga, diplomatije, smirenosti i nenasilnog rešavanja problema, kako u politici, tako i u ekonomiji, biznisu i javnom životu. Upravo različitost perspektiva doprinosi kvalitetnijem donošenju odluka i stabilnijem društvu. Rodna ravnopravnost nije pitanje privilegije, već pitanje razvoja društva, ekonomije i demokratije. Kada žene imaju jednake šanse, jačaju porodice, lokalne zajednice i celokupna ekonomija.

Primetno je da se dosta žena bavi politikom i to na svim nivoima vlasti – od republičkog do lokalnog nivoa. Da li je to rezultat osnaživanja žena ili zakonskih kvota? I koje promene su žene donele u politici?

– Zakonske kvote jesu bile važan mehanizam da se ženama otvore vrata politike, ali same po sebi ne bi bile dovoljne da žene nisu pokazale znanje, odgovornost i rezultate. Danas žene nisu prisutne u politici samo formalno, već aktivno učestvuju u donošenju odluka i otvaraju teme koje su ranije bile zanemarene, od socijalne politike i nasilja nad ženama do pitanja porodice, zdravstva i obrazovanja. Kabinet koji vodim pokrenuo je i kampanju političkog osnaživanja žena „Liderke – ništa o nama bez nas”, kroz koju želimo da ženama pružimo dodatne alate, podršku i ohrabrenje da se više uključuju u politički i javni život. Politika se često doživljava kao „muški posao”, ali kroz ovu kampanju želimo da pošaljemo jasnu poruku da su žene liderke, da imaju znanje, energiju i sposobnost da menjaju društvo i da je njihovo mesto u politici jednako važno bez obzira na društvene stereotipe. Verujem da su žene u politiku donele više dijaloga, više senzibiliteta za društvene teme i drugačiji stil komunikacije, a upravo su to vrednosti koje su danas društvu potrebne.

Silvia Kovač