МИНИСТАРКА БЕЗ ПОРТФЕЉА У ОБЛАСТИ РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ
КВОТЕ ПОМОГЛЕ УЛАЗАК ЖЕНА У ПОЛИТИКУ, САДА СУ КЉУЧНИ РЕЗУЛТАТИ ЊИХОВОГ УТИЦАЈА Идемо ка економском оснаживању и смањењу насиља, каже МАЦУРА
Србија је у претходним годинама остварила значајан напредак када је реч о родној равноправности, посебно у области политичке партиципације жена и њиховог учешћа у доношењу одлука.
Данас је Србија апсолутно прва у региону и налази се међу водећим државама у свету када је реч о заступљености жена у политици. Tренутно смо 22. у свету по учешћу жена на руководећим политичким функцијама. То показује да жене данас имају много већу видљивост и утицај у јавном и политичком животу, истакла је у разговору за „Дневник” министарка без портфеља задужена за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена Татјана Мацура.
– Верујем да управо веће присуство жена у политици доприноси другачијој атмосфери у друштву и институцијама, јер жене често доносе више дијалога, више спремности на разговор, компромис и ненасилно решавање проблема. То је важно за развој демократског друштва и културу међусобног поштовања. Ипак, изазови и даље постоје. Највећи проблеми су насиље над женама, економска неједнакост и неравномерна расподела обавеза у породици. Посебно су жене у мањим срединама често суочене са мањим могућностима за запослење и економску независност. Зато је важно да наставимо да радимо и на промени друштвене свести, али и на конкретним мерама подршке женама – каже Мацура.
Које конкретне мере држава предузима како би се додатно унапредио систем заштите жена од насиља и да ли су у плану новине у закону по том питању?
– Борба против насиља над женама мора остати један од приоритета сваког одговорног друштва. Држава континуирано ради на унапређењу система заштите кроз бољу координацију институција, едукацију стручњака, подршку сигурним кућама и јачање превентивних механизама.
Оно што је посебно важно јесте да очекујемо измене Закона о спречавању насиља у породици које ће додатно унапредити заштиту жена и деце. Први пут ће деца бити препозната као индиректне жртве насиља, што је веома важан искорак, јер насиље никада не погађа само једну особу, већ оставља последице на целу породицу, посебно на децу која одрастају у таквом окружењу. Такође, очекује се да се у оквиру измена Кривичног законика први пут законски регулише и оно што јавност често назива осветничком порнографијом, односно, злоупотреба приватних фотографија и видео-садржаја без пристанка особе. То је проблем који најчешће погађа жене и девојке, нарочито у дигиталном простору, и зато је веома важно да закон препозна и такве облике насиља. Посебан фокус остаје и на превенцији, јер ниједна статистика није важнија од спасеног живота.
У којим ситуацијама и областима су жене највише изложене ризику од насиља и шта се може додатно учинити како би их држава заштитила?
– Највећи ризик постоји у партнерским и породичним односима, нарочито када су жене економски зависне од партнера или изоловане од подршке породице и институција. Зато држава паралелно мора да ради на заштити жена од насиља и њиховом економском оснаживању. Када жена има посао, приходе и институционалну подршку, много лакше излази из насилног односа. Потребно је додатно јачати мрежу подршке на локалном нивоу, посебно у мањим срединама, и наставити са едукацијом грађана да насиље није приватна ствар већ проблем целог друштва.
Када је реч о спречавању насиља над женама, да ли постоји довољна координација између полиције, тужилаштва, центара за социјални рад и здравствених установа?
– Систем постоји и сарадња институција је знатно унапређена у односу на период од пре десет или петнаест година, али простора за унапређење увек има. Важно је да свака институција реагује правовремено и да информације не остану затворене унутар једног система. Управо зато инсистирамо на мултисекторској сарадњи полиције, тужилаштва, центара за социјални рад, здравствених установа и организација које пружају подршку жртвама. Само заједничким деловањем можемо имати ефикасну заштиту жена.
Значај платформе „Чувам те”
Да ли је едукација младих о ненасилном понашању и родној равноправности дала видљиве резултате и да ли младе генерације другачије виде и приступају том друштвеном проблему?
– Мислим да млади данас много отвореније разговарају о насиљу, дискриминацији и родној равноправности него раније генерације. То је важан помак. Међутим, дигитални простор и друштвене мреже донели су и нове облике насиља, посебно према девојкама и женама. Зато је веома важно да едукација почиње од најранијег узраста кроз породицу, школу, медије и дигитални простор. Превенција насиља није само реакција када се проблем догоди, већ дугорочан рад на развијању културе поштовања, дијалога и ненасилне комуникације. У том смислу значајна је и платформа „Чувам те”, која има и едукативни карактер, али представља и подршку онима који доживљавају насиље. Важно је да млади знају да нису сами, да имају коме да се обрате и да дигитални простор мора бити безбедније место за све.
Који програми подршке су тренутно доступни женама које желе да покрену сопствени бизнис?
– Држава кроз различите програме континуирано подржава женско предузетништво од субвенција за самозапошљавање, преко програма обука и менторства, до конкурса намењених економском оснаживању жена.
Важно је истаћи да бројна министарства, попут Министарства привреде, Министарства пољопривреде, Министарства за бригу о породици и других институција, током целе године имају отворене конкурсе који подстичу предузетништво и самозапошљавање жена. Такође, веома је важно да жене прате и конкурсе локалних самоуправа, јер и градови и општине издвајају значајна средства за подршку женском предузетништву, покретање малих бизниса и економску независност жена.
Важно је да жене знају да постоје институције које желе да подрже њихове идеје, рад и иницијативу.
Да ли држава може више да уради по питању усклађивања породичних и пословних обавеза?
– Наравно да може и мора. Ово питање није само питање жена, већ питање квалитета живота породице и будућности друштва. Потребно је даље развијати мрежу вртића, флексибилније моделе рада и подстицати равноправнију поделу породичних обавеза. Жене и даље у највећој мери носе терет неплаћеног рада у кући и бриге о породици, што директно утиче на њихове каријерне могућности. Кроз националну кампању о фертилитету „За срце више” много говоримо управо о едукацији младих људи који желе да оснују породицу, о важности усклађивања пословног и породичног живота, али и о томе да се одлуке о родитељству не одлажу предуго. Често се данас због пословних обавеза или несигурности родитељство помера за касније године, а то може довести и до одређених здравствених и медицинских проблема. Република Србија издваја велика средства за подршку мајкама, младим брачним паровима и породицама са децом и труди се да кроз различите мере олакша грађанима доношење одлуке о родитељству. Не постоји једно магично решење, али се трудимо да понудимо различите опције које људима могу олакшати живот и помоћи им да лакше ускладе породицу и посао.
Стварни услови живота
Шта бисте издвојили као највећу препреку у економској независности жена у Србији?
– Највећа препрека је комбинација економских и друштвених фактора: мањих зарада, прекида каријере због бриге о породици, стереотипа и мањег приступа ресурсима и капиталу. Посебно је тешко женама у руралним срединама и женама старијим од 45 година које теже долазе до запослења. Зато је важно да говоримо не само о формалној равноправности, већ и о стварним условима живота жена.
Шта као друштво губимо ако жене немају једнаке економске, али и друге могућности?
– Губимо огроман људски, професионални и развојни потенцијал. Друштво које не користи знање, енергију и способности половине свог становништва не може да напредује пуним капацитетом. Жене врло често доносе додатну димензију дијалога, дипломатије, смирености и ненасилног решавања проблема, како у политици, тако и у економији, бизнису и јавном животу. Управо различитост перспектива доприноси квалитетнијем доношењу одлука и стабилнијем друштву. Родна равноправност није питање привилегије, већ питање развоја друштва, економије и демократије. Када жене имају једнаке шансе, јачају породице, локалне заједнице и целокупна економија.
Приметно је да се доста жена бави политиком и то на свим нивоима власти – од републичког до локалног нивоа. Да ли је то резултат оснаживања жена или законских квота? И које промене су жене донеле у политици?
– Законске квоте јесу биле важан механизам да се женама отворе врата политике, али саме по себи не би биле довољне да жене нису показале знање, одговорност и резултате. Данас жене нису присутне у политици само формално, већ активно учествују у доношењу одлука и отварају теме које су раније биле занемарене, од социјалне политике и насиља над женама до питања породице, здравства и образовања. Кабинет који водим покренуо је и кампању политичког оснаживања жена „Лидерке – ништа о нама без нас”, кроз коју желимо да женама пружимо додатне алате, подршку и охрабрење да се више укључују у политички и јавни живот. Политика се често доживљава као „мушки посао”, али кроз ову кампању желимо да пошаљемо јасну поруку да су жене лидерке, да имају знање, енергију и способност да мењају друштво и да је њихово место у политици једнако важно без обзира на друштвене стереотипе. Верујем да су жене у политику донеле више дијалога, више сензибилитета за друштвене теме и другачији стил комуникације, а управо су то вредности које су данас друштву потребне.
Силвиа Ковач