Legenda koja i danas plaši Srbiju! DANAS SLAVIMO TRI SVETITELJA – tri sudbine i životne borbe, EVO zašto je ovaj praznik poseban
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave tri sveca, Svetog Atanasija Velikog, Svetog Kirila Aleksandrijskog i Svetog Maksima.
Sveti Maksim, arhiepiskop srpski
Sveti Maksim, bio je arhiepiskop vlahozaplaninski. Sin despota srpskog Stefana slepog i despotice Angeline. Zamonašen u manastiru Manasiji. Pritešnjen Turcima on je pobegao u Rumuniju gde je bio posvećen na upražnjeni presto arhiepiskopa vlahozaplaninskog. Izmirio je zavađene vojvode Radula i Bogdana i sprečio rat među njima.
U starijim godinama vratio se u Krušedol gde je podigao manastir i gde se posle dužeg podviga i upokojio 18. januara 1546. godine. Njegove netruležne i čudotvorne mošti i sada leže u tom manastiru.
Tropar (glas 3):
Budući da si rođen i vaspitan izvan svoje otadžbine, opet si postao vođa svoga naroda. Želeći nebeskoga Carstva, zemaljsko si carstvo ostavio i smirenjem si nebesko blago zadobio, preblaženi Maksime: Zato te molimo da se moliš za duše naše.
Sveti Kiril, arhiepiskop aleksandrijski
Bio je plemićkog porekla i blizak srodnik Teofila, patrijarha aleksandrijskog, posle čije smrti je bio posvećen za patrijarha. Vodio tri ljute borbe za svoga života: s jereticima Novacijanima, s jeretikom Nestorijem i sa Jevrejima u Aleksandriji. Novacijani su postali u Rimu i tako prozvani po Novacijanu prezviteru, jeresonačalniku. Oni su se gordili svojom vrlinom, hodili su obučeni u belo odelo, zabranjivali su drugi brak i držali su da se ne treba moliti za one koji učine smrtni greh, niti primati natrag u crkvu one koji jedanput otpadnu od crkve, pa ma se oni gorko kajali.
Kiril je njih pobedio i isterao iz Aleksandrije zajedno sa njihovim episkopom. S Jevrejima bila je borba mnogo teža i krvavija. Jevreji su se bili osilili u Aleksandriji još od početka, kako je Aleksandar Veliki zasnovao taj grad. Njihova mržnja prema hrišćanima bila je besna i smušena. Oni su ubijali hrišćane mučki, trovali, na krst raspinjali. Posle duge i teške borbe Kiril je uspeo kod cara Teodosija Mlađeg, da se Jevreji proteraju iz Aleksandrije. Njegovu borbu protiv Nestorija, patrijarha carigradskog, rešio je Treći vaseljenski sabor u Efesu. Tom Saboru predsedavao je sam Kiril, zastupajući u isto vreme i papu rimskog Celestina, po molbi ovoga, koji zbog starosti nije mogao doći na Sabor.
Nestorije je bio osuđen, anatemisan, i od cara prognan na istočnu granicu carstva, gde je i umro užasnom smrću (jer mu crvi razjedu jezik, kojim je hulio Presvetu Bogorodicu nazivajući je Hristorodicom). Posle svršene borbe Kiril je u miru proživeo i revnosno pasao stado Hristovo. Predstavio se Gospodu 444. godine. Za njega se kaže da je sastavio „Bogorodice Djevo radujsja!“
Tropar (glas 8):
Nastavniče Pravoslavlja, učitelju pobožnosti i čistote, svećnjače vaseljene, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Kirilo premudri, učenjem tvojim sve si prosvetio, sviralo duhovna, moli Hrista Boga, da spase duše naše.
Sveti Atanasije Veliki, arhiepiskop aleksandrijski
Rođen u Aleksandriji 296. godine, i od samog detinjstva imao naklonost ka duhovnom zvanju. Bio đakon kod arhiepiskopa Aleksandra, i pratio ga je u Nikeju na I vaseljenskom saboru. Na ovom saboru Atanasije se proslavio svojom učenošću. On je vrlo mnogo doprineo da se Arijeva jeres suzbije, a pravoslavlje utvrdi. On je pisao Simvol vere, koji je bio na Saboru usvojen. Po smrti Aleksandrovoj Atanasije je bio izabran za arhiepiskopa aleksandrijskog. U zvanju arihiepiskopskom ostao je preko četrdeset godina, premda ne celo to vreme na prestolu arhiepiskopskom.
Bezmalo, kroz ceo svoj život gonili su ga jeretici. Od careva najviše su ga gonili: Konstancije, Julijan i Valent; od episkopa Jevsevije Nikomidijski i još mnogi drugi; a od jeretika Arije i njegovi sledbenici. Bio je prinuđen da se krije od gonitelja čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama. U dva maha morao je da beži u Rim. Tek pred smrt proživeo je neko vreme mirno kao pastir dobri usred dobrog stada svoga, koje ga je istinski volelo. Malo je svetitelja koji su bili tako bezobzirno klevetani i tako zločinački gonjeni kao sveti Atanasije. No njegova velika duša sve je trpeljivo podnela radi ljubavi Hristove i najzad izašla pobedonosna iz cele te strašne i dugotrajne borbe.
Za savet, utehu i moralnu potporu često je odlazio svetom Antoniju, koga je poštovao kao svog duhovnog oca. Čovek koji je formulisao najveću istinu, imao je mnogo i da postrada za tu istinu, dok ga Gospod nije upokojio u carstvu svom kao svog „raba vjernago“, 373. godine.
Legenda o Svetom Atanasiju
Na jugu Srbije do danas je ostala sačuvana priča o tome kako je đavo iskušavao Svetog Atanasija prerušivši se u najlepšu devojku koja ga je mamila da se odrekne Boga i pridruži joj se u obožavanju nečastivog.
Sveti Atanasije je prozreo ovu prevaru i zamolio je devojku da mu pokaže đavoljsku moć tako što će uskočiti u mali ćup. Ona je to učinila, a monah je odmah zatvorio posudu i bacio je u more. Legenda kaže da je ćup godinama plutao, sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili.
Tako je đavo ponovo izašao i i danas luta svetom iskušavajući i kvareći ljude.
Zbog ovoga, stari kažu da čim zagrmi, đavo pomisli da to ide Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskače u posude.
Zato je važno da se na današnji dan svi sudovi drže čvrsto zatvoreni. U nekim krajevima Srbije, Svetog Atanasija slave vodeničari koji veruju da na današnji dan đavoli vrebaju u virovima, pa ni vodenice danas neće dobro da rade.”
Tropar (glas 3):
Zasijaste delima Pravoslavlja, pogasivši sva zla učenja, postavši pobednici nad njima, i sve ste pobožnošću obogatili i Crkvu veoma ukrasili: Dostojno ste pronašli Hrista Boga, koji nam daruje veliku milost.
(Telegraf.rs / Hram Končarevo, Istorijski zabavnik)
