Легенда која и данас плаши Србију! ДАНАС СЛАВИМО ТРИ СВЕТИТЕЉА – три судбине и животне борбе, ЕВО зашто је овај празник посебан

Свети Максим, архиепископ српски

Свети Максим, био је архиепископ влахозапланински. Син деспота српског Стефана слепог и деспотице Ангелине. Замонашен у манастиру Манасији. Притешњен Турцима он је побегао у Румунију где је био посвећен на упражњени престо архиепископа влахозапланинског. Измирио је завађене војводе Радула и Богдана и спречио рат међу њима.

У старијим годинама вратио се у Крушедол где је подигао манастир и где се после дужег подвига и упокојио 18. јануара 1546. године. Његове нетрулежне и чудотворне мошти и сада леже у том манастиру.

Тропар (глас 3):

Будући да си рођен и васпитан изван своје отаџбине, опет си постао вођа свога народа. Желећи небескога Царства, земаљско си царство оставио и смирењем си небеско благо задобио, преблажени Максиме: Зато те молимо да се молиш за душе наше.

Свети Кирил, архиепископ александријски

Био је племићког порекла и близак сродник Теофила, патријарха александријског, после чије смрти је био посвећен за патријарха. Водио три љуте борбе за свога живота: с јеретицима Новацијанима, с јеретиком Несторијем и са Јеврејима у Александрији. Новацијани су постали у Риму и тако прозвани по Новацијану презвитеру, јересоначалнику. Они су се гордили својом врлином, ходили су обучени у бело одело, забрањивали су други брак и држали су да се не треба молити за оне који учине смртни грех, нити примати натраг у цркву оне који једанпут отпадну од цркве, па ма се они горко кајали.

Кирил је њих победио и истерао из Александрије заједно са њиховим епископом. С Јеврејима била је борба много тежа и крвавија. Јевреји су се били осилили у Александрији још од почетка, како је Александар Велики засновао тај град. Њихова мржња према хришћанима била је бесна и смушена. Они су убијали хришћане мучки, тровали, на крст распињали. После дуге и тешке борбе Кирил је успео код цара Теодосија Млађег, да се Јевреји протерају из Александрије. Његову борбу против Несторија, патријарха цариградског, решио је Трећи васељенски сабор у Ефесу. Том Сабору председавао је сам Кирил, заступајући у исто време и папу римског Целестина, по молби овога, који због старости није могао доћи на Сабор.

Несторије је био осуђен, анатемисан, и од цара прогнан на источну границу царства, где је и умро ужасном смрћу (јер му црви разједу језик, којим је хулио Пресвету Богородицу називајући је Христородицом). После свршене борбе Кирил је у миру проживео и ревносно пасао стадо Христово. Представио се Господу 444. године. За њега се каже да је саставио „Богородице Дјево радујсја!“

Тропар (глас 8):

Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Кирило премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.

Свети Атанасије Велики, архиепископ александријски

Рођен у Александрији 296. године, и од самог детињства имао наклоност ка духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио га је у Никеју на И васељенском сабору. На овом сабору Атанасије се прославио својом ученошћу. Он је врло много допринео да се Аријева јерес сузбије, а православље утврди. Он је писао Символ вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије је био изабран за архиепископа александријског. У звању арихиепископском остао је преко четрдесет година, премда не цело то време на престолу архиепископском.

Безмало, кроз цео свој живот гонили су га јеретици. Од царева највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валент; од епископа Јевсевије Никомидијски и још многи други; а од јеретика Арије и његови следбеници. Био је принуђен да се крије од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је да бежи у Рим. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински волело. Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као свети Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе.

За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио светом Антонију, кога је поштовао као свог духовног оца. Човек који је формулисао највећу истину, имао је много и да пострада за ту истину, док га Господ није упокојио у царству свом као свог „раба вјернаго“, 373. године.

Легенда о Светом Атанасију

На југу Србије до данас је остала сачувана прича о томе како је ђаво искушавао Светог Атанасија прерушивши се у најлепшу девојку која га је мамила да се одрекне Бога и придружи јој се у обожавању нечастивог.

Свети Атанасије је прозрео ову превару и замолио је девојку да му покаже ђавољску моћ тако што ће ускочити у мали ћуп. Она је то учинила, а монах је одмах затворио посуду и бацио је у море. Легенда каже да је ћуп годинама плутао, све док га нису пронашли рибари који су га отворили.

Тако је ђаво поново изашао и и данас лута светом искушавајући и кварећи људе.

Због овога, стари кажу да чим загрми, ђаво помисли да то иде Свети Атанасије, уплаши се и одмах ускаче у посуде.

Зато је важно да се на данашњи дан сви судови држе чврсто затворени. У неким крајевима Србије, Светог Атанасија славе воденичари који верују да на данашњи дан ђаволи вребају у вировима, па ни воденице данас неће добро да раде.”

Тропар (глас 3):

Засијасте делима Православља, погасивши сва зла учења, поставши победници над њима, и све сте побожношћу обогатили и Цркву веома украсили: Достојно сте пронашли Христа Бога, који нам дарује велику милост.

(Телеграф.рс / Храм Кончарево, Историјски забавник)