MAMA, BIĆU JUTJUBER! TATA, ŽELIM DA BUDEM INFLUENSER Trećina dece želi „internert slavu“ ŠTA TO GOVORI O NAMA? DA LI GREŠIMO, TREBA LI DA BRINEMO?

Danas, više od trećine generacije Alfa mašta da bude Jutjuber ili influenser, navodi se u nedavnom izveštaju kompanije Kaspersky. 

Za starije generacije to često zvuči površno, pa čak i zabrinjavajuće. Ali možda ovde nije reč samo o prolaznom trendu, već o dubljoj promeni načina na koji nove generacije doživljavaju kreativnost, uspeh i društveno priznanje.

Šta je uopšte Alfa generacija?

Tako nazivamo decu rođenu od 2010. godine pa nadalje — prvu generaciju koja odrasta u potpuno digitalizovanom okruženju. Za njih internet nije nova tehnologija, već „prirodni ambijent“. Ako su milenijalci bili pioniri društvenih mreža, a generacija Z digitalni tinejdžeri, Alfe su deca kojoj je pametni telefon često prva „igračka“ i koja pre škole uče da komuniciraju kroz ekran.

Digitalni san – opasnost ili prilika?

Želja da se bude influenser nije nužno puka glad za slavom. Za mnogu deca to je oblik samopotvrde, način da izraze svoje talente, da pripovedaju, da budu deo zajednice. Ali internet nije naivno igralište. Sa slavom dolaze rizici: izloženost nepoznatima, zloupotreba ličnih podataka, pritisak publike, pa čak i zamke finansijskih prevara.

Ovde roditelji moraju da prevaziđu sopstveni strah i skepsu. Zabrana retko vodi uspehu – deca će svoj prostor naći i bez naše dozvole. Umesto toga, potrebna je otvorenost: razgovor, zajedničko podešavanje naloga, razumevanje šta se deli a šta ostaje privatno.

Gde su starije generacije pogrešile?

Verovatno u tome što smo decu često ostavljali sama u digitalnom prostoru, misleći da je to manje opasno od fizičnog sveta. Dok smo brinuli o tome da ne izađu kasno napolje, nismo videli da i noć provedena uz ekran nosi svoje zamke.

Ali, nije sve mračno. Upravo kroz ovaj novi svet, roditelji imaju priliku da obnove poverenje sa decom – ako ne nastupe sa kritikom i zabranama, već sa radoznalošću i spremnošću da uče zajedno.

Šta je rešenje?

Radoznalost umesto kritike – ako dete kaže „Želim da budem Jutjuber“, prvo pitajte zašto, umesto da ga ismevate.

Zajedničko podešavanje – kreirajte naloge zajedno, učite o privatnosti i bezbednosti kao tim.

Granice, ali i podrška – jasno razlikujte šta je zabavno i kreativno, a šta može ugroziti bezbednost.

Otvoren dijalog – najveća opasnost nije sadržaj, već ćutanje između roditelja i dece.

Zašto je važno slušati eksperte?

Ovim temama se sve više bave i stručnjaci. Iveštaj kompanije Kaspersky, pod nazivom „Digitalna školska torba: Roditeljski vodič za školsku godinu“, upravo ističe da preko 30% dece iz generacije Alfa mašta o tome da postane kreator sadržaja. To nije bezazlen podatak. To je alarm da je nova generacija već duboko u digitalnom prostoru, a da roditelji tek treba da savladaju njegova pravila.

Na kraju – da li treba da budemo zabrinuti?

Da, ali ne u smislu panike, već u smislu budnosti. Svet se neće vratiti u „staro normalno“ bez telefona i mreža. Deca će nastaviti da sanjaju o digitalnoj sceni, jer je to njihov svet. Naš zadatak nije da ih odvratimo, već da ih naučimo kako da tamo stoje uspravno, sigurno i dostojanstveno.

Možda je najveća greška starijih generacija bila ta što smo digitalni svet posmatrali kao pretnju, umesto kao novo polje vaspitanja. Vreme je da to ispravimo.