МАМА, БИЋУ ЈУТЈУБЕР! ТАТА, ЖЕЛИМ ДА БУДЕМ ИНФЛУЕНСЕР Трећина деце жели „интернерт славу“ ШТА ТО ГОВОРИ О НАМА? ДА ЛИ ГРЕШИМО, ТРЕБА ЛИ ДА БРИНЕМО?

Данас, више од трећине генерације Алфа машта да буде Јутјубер или инфлуенсер, наводи се у недавном извештају компаније Kaspersky. 

За старије генерације то често звучи површно, па чак и забрињавајуће. Али можда овде није реч само о пролазном тренду, већ о дубљој промени начина на који нове генерације доживљавају креативност, успех и друштвено признање.

Шта је уопште Алфа генерација?

Тако називамо децу рођену од 2010. године па надаље — прву генерацију која одраста у потпуно дигитализованом окружењу. За њих интернет није нова технологија, већ „природни амбијент“. Ако су миленијалци били пионири друштвених мрежа, а генерација Z дигитални тинејџери, Алфе су деца којој је паметни телефон често првa „играчка“ и која пре школе уче да комуницирају кроз екран.

Дигитални сан – опасност или прилика?

Жеља да се буде инфлуенсер није нужно пука глад за славом. За многu деца то је облик самопотврде, начин да изразе своје таленте, да приповедају, да буду део заједнице. Али интернет није наивно игралиште. Са славом долазе ризици: изложеност непознатима, злоупотреба личних података, притисак публике, па чак и замке финансијских превара.

Овде родитељи морају да превазиђу сопствени страх и скепсу. Забрана ретко води успеху – деца ће свој простор наћи и без наше дозволе. Уместо тога, потребна је отвореност: разговор, заједничко подешавање налога, разумевање шта се дели а шта остаје приватно.

Где су старије генерације погрешиле?

Вероватно у томе што смо децу често остављали сама у дигиталном простору, мислећи да је то мање опасно од физичног света. Док смо бринули о томе да не изађу касно напоље, нисмо видели да и ноћ проведена уз екран носи своје замке.

Али, није све мрачно. Управо кроз овај нови свет, родитељи имају прилику да обнове поверење са децом – ако не наступе са критиком и забранама, већ са радозналошћу и спремношћу да уче заједно.

Шта је решење?

Радозналост уместо критике – ако дете каже „Желим да будем Јутјубер“, прво питајте зашто, уместо да га исмевате.

Заједничко подешавање – креирајте налоге заједно, учите о приватности и безбедности као тим.

Границе, али и подршка – јасно разликујте шта је забавно и креативно, а шта може угрозити безбедност.

Отворен дијалог – највећа опасност није садржај, већ ћутање између родитеља и деце.

Зашто је важно слушати експерте?

Овим темама се све више баве и стручњаци. Ивештај компаније Kaspersky, под називом „Дигитална школска торба: Родитељски водич за школску годину“, управо истиче да преко 30% деце из генерације Алфа машта о томе да постане креатор садржаја. То није безазлен податак. То је аларм да је нова генерација већ дубоко у дигиталном простору, а да родитељи тек треба да савладају његова правила.

На крају – да ли треба да будемо забринути?

Да, али не у смислу панике, већ у смислу будности. Свет се неће вратити у „старо нормално“ без телефона и мрежа. Деца ће наставити да сањају о дигиталној сцени, јер је то њихов свет. Наш задатак није да их одвратимо, већ да их научимо како да тамо стоје усправно, сигурно и достојанствено.

Можда је највећа грешка старијих генерација била та што смо дигитални свет посматрали као претњу, уместо као ново поље васпитања. Време је да то исправимо.