MANASTIR STARO HOPOVO OBELEŽAVA TRI JUBILEJA Fruškogorska svetinja u izdanju kakvo zaslužuje
Manastir Staro Hopovo, jedna od fruškogorskih svetinja, za čije osnivanje je, po predanju, zaslužan despot Đorđe Branković, potonji vladika Maksim, u protekle dve decenije doživeo je preporod.
Njegova poslednja obnova u 540 godina dugoj istoriji manastira počela je 2006, kada su, po blagoslovu tadašnjeg episkopa sremskog a sadašnjeg mitropolita Vasilija, u svakom smislu u zapušten manastir došli jeromonasi Atanasije (Gatalo) i Justin (Jeremić) kako bi svetinju oživeli.
Ikonostas iz Kine
U sklopu poslednje obnove Starog Hopova manastirska crkva dobila je oltarsku pregradu od mermera manjih dimenzija nego što je bila prethodna od drveta. Sadašnji oltar jedinstven je među fruškogorskim svetinjama, a verovatno i šire, po tome što je izrađen u Kini.
Po rečima oca Atanasija, oltar je dar Stojka Draganića, privrednika koji je svoje poslovne veze u Kini iskoristio da u toj dalekoistočnoj zemlji napravi ikonostas po nacrtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Dopremljen je u delovima u Staro Hopovo i montiran u hramu. Oltarske ikone rad su monahinja iz Grgetega. Ikona Isusa Hrista poklon je porodice sveštenika iz Ljubljane Borislava Livopoljca, a bogorodičina dar je sveštenika Milenka Popovića iz Karlovaca.
Po rečima, sada, arhimandrita Atanasija, koji je nedavno postavljen i za nastojatelja manastira Krušedol, do njihovog dolaska, u manastiru Staro Hopovo, niko nije živeo, jer za to nije bilo uslova.
– Crkva je bila u ruševnom stanju – priča arhimandrit Atanasije. – I pre Drugog svetskog rata ovde nije bilo monaškog života. Od 1752. godine kada je podignuta današnja crkva Svetog Pantelejmona, pošto je prvobitna stradala godinu ranije u zemljotresu, nije bilo naročito aktivnog života u manastiru. Svetinja nije bila samostalna, nego je bratstvo obližnjeg Novog Hopova povremeno dolazilo i služilo, čak se navodi u dokumentima, da su i po kazni ovde raspoređivani monasi, jer je tada idioritmija bila na snazi u Fruškoj gori, protiv koje se mitropolit Pavle Nenadović svim silama borio. Kada smo otac Justin, današnji vladika zapadnoevropski, i ja došli, nije bilo puta, struje ni vode. Postojao je samo konak. Na Ivanjdan, 7. jula 2006. godine služili smo prvu liturgiju i tada su ljudi počeli da pohode svetinju – kaže otac Atanasije.
Stradanje manastirske crkve
Prvobitni drveni hram, stradao u zemljotresu, bio je posvećen Svetom Nikoli, a na njegovim temeljima, od 1752. do 1756. godine, sagrađen je današnji, od kamena i opeke, i posvećen Svetom Pantelejmonu. Novosagrađenu bogomolju osveštao je mitropolit Pavle Nenadović 1756.
Tokom Drugog svetskog rata crkva je oštećena, a konaci spaljeni i porušeni. Kaže se da su građu sa polurazrušenog objekta, zadruge iz okolnih sela koristile su za zidanje privatnih kuća i zgrada na svojim gazdinstvima, a zemljoradnička zadruga iz Iriga, 1949. godine manastir je pretvorila u obor za stoku. Obnova Starog Hopova počela je 1957. godine.
Tada je crkva pokrivena biber-crepom, ali je sedamdesetih godina sa hrama skinut friz sa ornamentikom radi dekorisanja neke svetovne javne zgrade, štoje ugrozilo krov, koji se zatim srušio, povlačeći za sobom i deo zida. To je, kako se navodi na sajtu Eparhije sremske, učinila nadležna državna ustanova.
Napominje da je četiri godine pre njihovog dolaska crkvu počeo da uređuje, čisti i krči, hrišćanin iz Petrovaradina Milan Čonkić.
– Do 2006. on je doveo crkvu pod krov. Bog mu je dao dar da lepo obrađuje kamen i sve dotrajale delove je sam uradio. Podigao je i zvonik, koji crkva nije pre imala. On je naš veliki dobrotvor i slobodno mogu reći, drugi ktitor manastira. I kapiju je on podigao. Za te zasluge odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog reda i Ordenom Svetog Maksima, despota srpskog, ktitora i osnivača manastira – kaže otac Atanasije napominjući da su on i vladika Justin od Čonkića naučili kako se fugne rade, pa su te operacije na crkvi sami izvodili i tako ugrađivali sebe u svetinju.
Danas počinje obeležavanje hramovne slave
Uz blagoslov mitropolita Vasilija bratstvo manastira obeležiće na hramovnu slavu, Svetog Pantelejmona, 540 godina od osnivanja manastira, 270 godina od osvećenja crkve i dve decenije od poslednje obnove.
Program počinje danas u 17 sati dočekom moštiju Svetog Pantelejmona ispred manastira Novo Hopovo odakle će one u litiji biti prenete do Starog Hopova. U manastirskoj porti će se služiti molebni kanon, a od 20 časova đakon prof. dr Nikola Lukić i rektor Karlovačke bogoslovije protojerej-stavrofor mr Jovan Milanović održaće predavanje. Tema je „Fruškogorski manstiri: svetila vere i svedoci istorije, urušene i vaskrsle svetinje“. Sutra u 20 sati biće služeno svenoćno bdenije, a u nedelju u 9 časova počinje sveta arhijerejska liturgija koju će služiti episkop Justin i mitropolit Vasilije. Predviđen je i kulturno-uzmetnički program čije održavanje će ipak zavisiti od vremenskih prilika.
Put do manastira će danas i u nedelju biti zatvoren za saobraćaj, ali je obezbeđen autobuski prevoz za starije ljude po završetku bogosluženja i programa do manastira Novo Hopovo, gde će moći da parkiraju automobile.
Dodaje da je Staro Hopovo uglavnom obnavljano prilozima brojnih pojedinaca. Jedan od njih je i dr Lazar Opojevlić iz Sremske Mitrovice koji je finansirao oslikavanje crkve za pokoj duše svoga prerano preminulog sina, a taj posao obavili su Marija i Borislav Živković iz Kikinde. Doprinos obnovi dala su i određena preduzeća i kompanije.
Javno preduzeće „Putevi Srbije“ su finansirali i izgradili put od Novog do Starog Hopova, Elektroprivreda Srbije u saradnji sa nekadašnjim Ministarstvom vera zaslužno je za uvođenje struje, a novosadski „Novkabel“ za optički kabel. Konak je podigao nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture dobivši pare iz pokrajinskog budžeta. Naftna industrija Srbije obezbedila je novac za malterisanje crkve. Pre dve godine započeta je i gradnja drugog konaka koji bi do zime trebalo da bude pod krovom.
Projekat „Crkve i manastiri Vojvodine – tradicija zajedništva i tolerancije“ realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.