METAK KOJI JE UBIO ILUZIJU O SRBIJI POSLE PETOG OKTOBRA Na današnji dan pre 23 godine izvršen atentat na Zorana Đinđića

Vest o smrti predsednika vlade uvukla je naše društvo u novu krizu, svega tri godine nakon petooktobarskih promena. Ubistvo Zorana Đinđića prvog demokratski izabranog premijera, potreslo je temelje tadašnje vlasti i navelo državu da se obračuna sa kriminalom i zaostalim repovima Miloševićevog režima.

Proglašenjem vanrednog stanja otpočela je jedna od najvećih policijskih akcija u istoriji srske policije. Za vreme trajanja "Sablje" privedeno je ukupno 11.665 osoba, među kojima i veliki broj javnih ličnosti za koje se sumnjalo da imaju vezu sa organizovanim kriminalom.

Dan nakon ubistva premijera, ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović na konferenciji za medije, izneo je nova saznanja o izvršiocima. Sumnjalo se da su u atentatu učestvovale tri osobe, obučene u teget kombinezone sa žutim aplikacijama. Egzekutori su sa višespratnice u ulici Admirala Geprata na broju 14 zapucali na Đinđića koji je u tom momentu izlazio iz službenog vozila u dvorištu zgrade Vlade Srbije. 

Javnost tada saznaje da su pripadnici MUP-a slobode lišili 40 osoba i da je izvršen pretres više nekretnina u vlasništvu članova "zemunskog klana".

Te večeri u 20 časova izdato je saopštenje ministarstva kojim je obelodanjeno hapšenje osam osoba čije se aktivnosti dovode u direktnu vezu sa organizovanjem atentata na Đinđića. Građani tada prvi put slušaju niz tri imena koji će se u narednim danima ponoviti bezbrojano puta - Milorad Ulemek, Dušan Spasojević i Mile Luković. Trojac u bekstvu označen je kao vrhuška kriminalne hobotnice kojoj se pripisuje šokantan broj teških zlodela:

- Otmica i ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića
- Zločin na Ibarskoj magistrali
- Pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi
- Nekoliko desetina otmica izvedenih u poslednjih nekoliko godina
- Više od pedeset ubistava na teritoriji Beograda i drugih gradova
- Organizovana trgovina narkoticima i stvaranje mreže prodavaca
- Korišćenje terorističkih metoda i sredstava u međusobnim razračunavanjima koja su ugrozila bezbednost svih građana (bombaški napad na preduzeće Difens Road iz Zemun Polja)
- Pokušaj ubistva predsednika Vlade Republike Srbije, dr Zorana Đinđića, 21. februara ove godine na delu auto-puta kod hale „Limes“.
- Ubistvo predsednika Vlade Republike Srbije, dr Zorana Đinđića, 12. marta u dvorištu zgrade Vlade.

Tokom narednih dana hapšenja su se samo nizala. Nekolicina onih koji su završili iza rešetaka odlučila je da trguje sa informacijama otkirvajući nove detalje o načinu delovanja, članovima i zločinima organizovane grupe sa upravom u zemunskoj Šilerovoj ulici.

Policijska akcija "Sablja" zvanično je okončana 22. aprila, 41 dan od njenog proglašenja. Rezultirala je brojnim hapšenjima, oduzimanjem ilegalnog oružja, narkotika, novca i imovine stečenih protivzakonitim radnjama. Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića ubili su pripadnici policije pri pokušaju njihovog hapšenja. Komadant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija predao se organima reda nakon 14 meseci provedenih u bekstvu. Osuđen je na maksimalnu kaznu od 40 godina.

Zvezdan Jovanović označen je kao direktni izvršilac ubistva premijera. Bivši pripadnik JSO u početku je priznao dela koja mu se stavljaju na teret, da bi ih kasnije tokom sudskog procesa negirao. Dana 23. maja 2007. godine Jovanović je osuđen na maksimalnu zatvorsku kaznu u trajanju od 40 godina.

Godinama nakon ubistva premijera građani Srbije, iz svih njenih krajeva, okupljali su se u Beogradu kako bi zajedno u tišini "šetali za Zorana". Javnost je vremenom postala svesna da je Đinđić životom platio cenu promene državne politike ali i manjka volje nove vlasti, čiji je deo i sam bio,  da se obračuna sa organzovanim kriminalom, kao i zaostalim, moćnim kadrovima bračnog para Milošević.