МЕТАК КОЈИ ЈЕ УБИО ИЛУЗИЈУ О СРБИЈИ ПОСЛЕ ПЕТОГ ОКТОБРА На данашњи дан пре 23 године извршен атентат на Зорана Ђинђића

Вест о смрти председника владе увукла је наше друштво у нову кризу, свега три године након петооктобарских промена. Убиство Зорана Ђинђића првог демократски изабраног премијера, потресло је темеље тадашње власти и навело државу да се обрачуна са криминалом и заосталим реповима Милошевићевог режима.

Проглашењем ванредног стања отпочела је једна од највећих полицијских акција у историји срске полиције. За време трајања "Сабље" приведено је укупно 11.665 особа, међу којима и велики број јавних личности за које се сумњало да имају везу са организованим криминалом.

Дан након убиства премијера, министар унутрашњих послова Душан Михајловић на конференцији за медије, изнео је нова сазнања о извршиоцима. Сумњало се да су у атентату учествовале три особе, обучене у тегет комбинезоне са жутим апликацијама. Егзекутори су са вишеспратнице у улици Адмирала Гепрата на броју 14 запуцали на Ђинђића који је у том моменту излазио из службеног возила у дворишту зграде Владе Србије. 

Јавност тада сазнаје да су припадници МУП-а слободе лишили 40 особа и да је извршен претрес више некретнина у власништву чланова "земунског клана".

Те вечери у 20 часова издато је саопштење министарства којим је обелодањено хапшење осам особа чије се активности доводе у директну везу са организовањем атентата на Ђинђића. Грађани тада први пут слушају низ три имена који ће се у наредним данима поновити безбројано пута - Милорад Улемек, Душан Спасојевић и Миле Луковић. Тројац у бекству означен је као врхушка криминалне хоботнице којој се приписује шокантан број тешких злодела:

- Отмица и убиство бившег председника Србије Ивана Стамболића
- Злочин на Ибарској магистрали
- Покушај убиства Вука Драшковића у Будви
- Неколико десетина отмица изведених у последњих неколико година
- Више од педесет убистава на територији Београда и других градова
- Организована трговина наркотицима и стварање мреже продаваца
- Коришћење терористичких метода и средстава у међусобним разрачунавањима која су угрозила безбедност свих грађана (бомбашки напад на предузеће Дифенс Роад из Земун Поља)
- Покушај убиства председника Владе Републике Србије, др Зорана Ђинђића, 21. фебруара ове године на делу ауто-пута код хале „Лимес“.
- Убиство председника Владе Републике Србије, др Зорана Ђинђића, 12. марта у дворишту зграде Владе.

Током наредних дана хапшења су се само низала. Неколицина оних који су завршили иза решетака одлучила је да тргује са информацијама откирвајући нове детаље о начину деловања, члановима и злочинима организоване групе са управом у земунској Шилеровој улици.

Полицијска акција "Сабља" званично је окончана 22. априла, 41 дан од њеног проглашења. Резултирала је бројним хапшењима, одузимањем илегалног оружја, наркотика, новца и имовине стечених противзаконитим радњама. Душана Спасојевића и Милета Луковића убили су припадници полиције при покушају њиховог хапшења. Комадант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек Легија предао се органима реда након 14 месеци проведених у бекству. Осуђен је на максималну казну од 40 година.

Звездан Јовановић означен је као директни извршилац убиства премијера. Бивши припадник ЈСО у почетку је признао дела која му се стављају на терет, да би их касније током судског процеса негирао. Дана 23. маја 2007. године Јовановић је осуђен на максималну затворску казну у трајању од 40 година.

Годинама након убиства премијера грађани Србије, из свих њених крајева, окупљали су се у Београду како би заједно у тишини "шетали за Зорана". Јавност је временом постала свесна да је Ђинђић животом платио цену промене државне политике али и мањка воље нове власти, чији је део и сам био,  да се обрачуна са органзованим криминалом, као и заосталим, моћним кадровима брачног пара Милошевић.