MILENIJALCI I GENERACIJA Z MENJAJU PRAVILA IGRE Više ne rade samo za platu: "Nismo tu samo da radimo, hoćemo više"

Dok se svet rada ubrzano menja pod uticajem veštačke inteligencije i novih poslovnih modela, pripadnici mlađih generacija – generacije Z i milenijalci – preispituju ne samo šta žele da rade, već i zašto to rade.

Karijera da – ali pod sopstvenim uslovima

Prema istraživanju Deloitte-a, napredak u karijeri mladima je važan, ali ih sve manje privlače rukovodeće pozicije kao krajnji cilj. Samo šest odsto pripadnika generacije Z navodi da im je primarni cilj da dođu do liderske funkcije. Umesto toga, više vrednuju radno okruženje koje im omogućava da uče, razvijaju se i sačuvaju balans između poslovnog i privatnog života.

Iako to na prvi pogled može izgledati kao manjak ambicije, istraživanje pokazuje upravo suprotno – oni žele da rastu, ali uz podršku. Mentorstvo, inspiracija i jasan pravac razvoja važniji su im od klasičnog menadžmenta koji se fokusira samo na zadatke.

Sve prisutnija veštačka inteligencija

Sa sve većom primenom generativne veštačke inteligencije, čak tri četvrtine ispitanika iz obe generacije očekuje da će im se način rada promeniti već u narednih godinu dana.

Mladi se zato intenzivno fokusiraju na razvoj veština – kako tehničkih, tako i tzv. „mekanih“ poput empatije, komunikacije i liderstva. U svetu u kome tehnologija preuzima rutinske poslove, interpersonalne veštine postaju dragocenije nego ikada.

Kada odlučuju o poslu, mladi sve češće traže tzv. „trifekta efekat“ – kombinaciju finansijske sigurnosti, ličnog smisla i mentalne dobrobiti. Ipak, do tog balansa nije lako doći. Gotovo polovina ispitanika iz obe generacije izjavila je da se ne oseća finansijski sigurno. Bez stabilnih prihoda, teže im je da osete ispunjenost i svrhu, pokazuje istraživanje.

Istovremeno, čak 89 odsto pripadnika generacije Z i 92 odsto milenijalaca smatra da im je osećaj svrhe presudan za zadovoljstvo na poslu i opštu dobrobit. No, smisao za njih ne mora nužno da znači „menjanje sveta“. Nekima je važno da direktno doprinose društvu kroz svoj posao, dok drugi žele da zarade dovoljno da bi doprinosili van posla – kroz aktivizam, volontiranje ili podršku zajednici.

Mentalno zdravlje kao temelj svega

Podaci ukazuju i na jaku vezu između psihološke stabilnosti i doživljaja smisla u radu. Među onima koji su ocenili svoje mentalno zdravlje kao pozitivno, više od dve trećine veruje da njihov posao ima širi značaj i doprinos društvu. Kod onih sa lošijim mentalnim zdravljem, taj broj opada na manje od polovine.

Istraživanje Deloitte-a pokazuje ono što poslodavci sve češće moraju da čuju – mladi ne žele samo da „rade da bi živeli“, niti „žive da bi radili“. Oni traže poslove u kojima mogu da napreduju, ali i da ostanu svoji. I u tom balansu leži nova definicija uspeha.

Eupravo zato