MISLILI SMO DA NAS LEČI, ALI Ovo je najštetnija supa, svi je volimo ali sada naučnici upozoravaju na opasnost RAZLOZI SU OVI

Međutim, istraživači sada upozoravaju da zvezda nedeljnih ručkova zapravo može predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje. Koreni problema ne leže u samom receptu, već u savremenoj mesnoj industriji i uobičajenim greškama koje se prave tokom kuvanja.

Decenijama smo verovali da je bujon najpouzdaniji lek protiv prehlade, ali danas ta tvrdnja više ne mora da važi – štaviše, može biti i opasna. Naravno, problem nije u tradicionalnom receptu, već u dostupnim sastojcima. Ostaci antibiotika i hormona rasta koji se koriste u industrijskom uzgoju stoke ne nestaju tokom prerade – naprotiv, koncentrišu se upravo u onim delovima (kosti, koža, mast) koji daju najjači ukus bujonu.

Prema istraživanjima, ove štetne supstance se tokom kuvanja oslobađaju u čorbu u značajnim količinama. Njihova redovna konzumacija može imati ozbiljne posledice na duži rok: 

Otpornost na antibiotike: telo sve slabije reaguje na lekove, pa i obična infekcija može postati ozbiljan problem.

Hormonski poremećaji: naročito su ugrožena deca, čiji je endokrini sistem u razvoju i osetljiv na ostatke hormona.

Toksini u tanjiru: životinjska mast, koža i koštana srž često sadrže razne nečistoće i toksine iz hrane kojom su životinje hranjene.

Najčešće greške

Prva voda se ne prosipa: najveća količina štetnih supstanci oslobađa se tokom prvih 10–15 minuta kuvanja. Ako se ta voda ne prospe, supa postaje gotovo „ekstrakt toksina“.

Meso se kuva sa kožom i mašću: ti delovi sadrže najveću koncentraciju štetnih materija – pa supa za koju mislimo da je zdrava, zapravo može biti opasna.

Previše soli i pojačivača ukusa: kocke za supu i začinske mešavine često su prepune glutamata i konzervansa, koji opterećuju jetru i bubrege na duže staze.

Pogrešan izbor vode: voda iz slavine ili izvora nepoznatog porekla može sadržati teške metale ili hlor, koji se ne neutralizuju u potpunosti ni tokom kuvanja.

(Blic.rs)