МИСЛИЛИ СМО ДА НАС ЛЕЧИ, АЛИ Ово је најштетнија супа, сви је волимо али сада научници упозоравају на опасност РАЗЛОЗИ СУ ОВИ

Међутим, истраживачи сада упозоравају да звезда недељних ручкова заправо може представљати озбиљан ризик по здравље. Корени проблема не леже у самом рецепту, већ у савременој месној индустрији и уобичајеним грешкама које се праве током кувања.

Деценијама смо веровали да је бујон најпоузданији лек против прехладе, али данас та тврдња више не мора да важи – штавише, може бити и опасна. Наравно, проблем није у традиционалном рецепту, већ у доступним састојцима. Остаци антибиотика и хормона раста који се користе у индустријском узгоју стоке не нестају током прераде – напротив, концентришу се управо у оним деловима (кости, кожа, маст) који дају најјачи укус бујону.

Према истраживањима, ове штетне супстанце се током кувања ослобађају у чорбу у значајним количинама. Њихова редовна конзумација може имати озбиљне последице на дужи рок: 

Отпорност на антибиотике: тело све слабије реагује на лекове, па и обична инфекција може постати озбиљан проблем.

Хормонски поремећаји: нарочито су угрожена деца, чији је ендокрини систем у развоју и осетљив на остатке хормона.

Токсини у тањиру: животињска маст, кожа и коштана срж често садрже разне нечистоће и токсине из хране којом су животиње храњене.

Најчешће грешке

Прва вода се не просипа: највећа количина штетних супстанци ослобађа се током првих 10–15 минута кувања. Ако се та вода не проспе, супа постаје готово „екстракт токсина“.

Месо се кува са кожом и машћу: ти делови садрже највећу концентрацију штетних материја – па супа за коју мислимо да је здрава, заправо може бити опасна.

Превише соли и појачивача укуса: коцке за супу и зачинске мешавине често су препуне глутамата и конзерванса, који оптерећују јетру и бубреге на дуже стазе.

Погрешан избор воде: вода из славине или извора непознатог порекла може садржати тешке метале или хлор, који се не неутрализују у потпуности ни током кувања.

(Blic.rs)