MNOGI GA PIJU KAD IM SAN NE DOLAZI NA OČI Iako se dobija bez recepta, ovo treba da znate pre nego što uzmete melatonin

Zbog toga se sve češće traži rešenje u popularnom suplementu melatoninu, koji je široko dostupan u apotekama. 

– Melatonin je hormon koji naš mozak prirodno luči. Njega proizvodi mala žlezda zvana epifiza (ili pinealna žlezda), smeštena duboko u mozgu. Ona funkcioniše poput unutrašnjeg sata. Kada padne mrak, počinje da luči melatonin i telo dobija signal da je vreme za spavanje. Kada svane, produkcija se smanjuje i budimo se. Dakle, melatonin nije lek koji nas uspavljuje na silu, on samo govori telu da je vreme za odmor – kaže farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije Kristina Kovačević.

Kako dodaje, u Srbiji se melatonin prodaje kao suplement, što znači da ga možete kupiti bez recepta.

Jedna obimna analiza više studija pokazala je da su osobe koje su uzimale melatonin, u proseku, zaspale oko sedam minuta brže, spavale oko osam minuta duže i subjektivno ocenile da bolje spavaju u poređenju sa onima koji su uzimali placebo (lažnu tabletu).

Sedam minuta zvuči malo, ali za nekoga ko sate provodi budnim i to može biti dragoceno. Melatonin se posebno preporučuje kod džet lega (poremećaja ritma zbog putovanja kroz vremenske zone), kod radnika u smenama i kod poremećaja cirkadijalnog ritma, stanja u kome unutrašnji sat poremećeno radi.

Kristina Kovačević napominje kako određeni sastojci u dimu cigareta znatno smanjuju dejstvo melatonina iz suplemenata. Pušenje aktivira određene enzime u jetri koji razgrađuju melatonin mnogo brže nego inače, što znači da tableta koju popijete možda i ne stigne da deluje kako treba.

Zanimljivo je da pušenje ne utiče toliko na melatonin koji telo samo proizvodi, ali suplementarni melatonin, onaj iz tablete ili spreja, razgrađuje se znatno brže kod pušača.

U naučnim studijama korišćene su doze od 0,1 mg do 10 mg, a preparati se obično uzimaju od 30 minuta do dva sata pre spavanja. Česta zabluda je da veća doza znači i bolje dejstvo. Kod melatonina to nije slučaj. Mnogi stručnjaci preporučuju da se počne sa najmanjom dozom (0,5-1 mg) i da se ona po potrebi postepeno povećava. Veće količine ne moraju doneti bolji san, ali mogu povećati rizik od neželjenih efekata.

Uzimanje ovog suplementa se ne preporučuje trudnicama i dojiljama, a bebe počinju da produkuju melatonin tek oko trećeg meseca života. Davanje suplementa može dovesti do nivoa hormona viših nego što je prirodno, a dugoročne posledice nisu poznate.

– Iako se smatra bezbednijim od tableta za spavanje tipa benzodiazepina, postoje izveštaji o povećanom riziku od padova i preloma kostiju kod starijih pacijenata. Konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom. Jetra razgrađuje melatonin, pa kod oslabljene funkcije jetre ili kod pacijenata na dijalizi postoji rizik od nakupljanja leka u organizmu. Ipak, dobra vest je da melatonin sam po sebi ne oštećuje jetru. Melatonin stimuliše imunski sistem, što može biti problematično kod bolesti poput reumatoidnog artritisa ili kod pacijenata koji su primili transplantaciju organa. Obavezno se konsultujte sa lekarom – savetuje Kristina Kovačević.

Melatonin se generalno dobro podnosi. Pri većim dozama mogu se javiti pospanost tokom dana, mučnina i glavobolja. Dobra vest je da nema dokaza da telo razvija naviku (toleranciju) na melatonin, za razliku od klasičnih tableta za spavanje.

Kovačevićeva upozorava da se melatonin ne kombinuje sa tabletama za spavanje (benzodiazepini, zolpidem), jer to može dovesti do preterane pospanosti, a savetuje i oprez uz fluvoksamin (lek za depresiju i opsesivno-kompulsivni poremećaj) – on usporava razgradnju melatonina, pa mu nivo u krvi može biti neuobičajeno visok.

LJ. Petrović