МНОГИ ГА ПИЈУ КАД ИМ САН НЕ ДОЛАЗИ НА ОЧИ Иако се добија без рецепта, ово треба да знате пре него што узмете мелатонин

Због тога се све чешће тражи решење у популарном суплементу мелатонину, који је широко доступан у апотекама. 

– Мелатонин је хормон који наш мозак природно лучи. Њега производи мала жлезда звана епифиза (или пинеална жлезда), смештена дубоко у мозгу. Она функционише попут унутрашњег сата. Када падне мрак, почиње да лучи мелатонин и тело добија сигнал да је време за спавање. Када сване, продукција се смањује и будимо се. Дакле, мелатонин није лек који нас успављује на силу, он само говори телу да је време за одмор – каже фармацеуткиња Фармацеутске коморе Србије Кристина Ковачевић.

Како додаје, у Србији се мелатонин продаје као суплемент, што значи да га можете купити без рецепта.

Једна обимна анализа више студија показала је да су особе које су узимале мелатонин, у просеку, заспале око седам минута брже, спавале око осам минута дуже и субјективно оцениле да боље спавају у поређењу са онима који су узимали плацебо (лажну таблету).

Седам минута звучи мало, али за некога ко сате проводи будним и то може бити драгоцено. Мелатонин се посебно препоручује код џет лега (поремећаја ритма због путовања кроз временске зоне), код радника у сменама и код поремећаја циркадијалног ритма, стања у коме унутрашњи сат поремећено ради.

Кристина Ковачевић напомиње како одређени састојци у диму цигарета знатно смањују дејство мелатонина из суплемената. Пушење активира одређене ензиме у јетри који разграђују мелатонин много брже него иначе, што значи да таблета коју попијете можда и не стигне да делује како треба.

Занимљиво је да пушење не утиче толико на мелатонин који тело само производи, али суплементарни мелатонин, онај из таблете или спреја, разграђује се знатно брже код пушача.

У научним студијама коришћене су дозе од 0,1 мг до 10 мг, а препарати се обично узимају од 30 минута до два сата пре спавања. Честа заблуда је да већа доза значи и боље дејство. Код мелатонина то није случај. Многи стручњаци препоручују да се почне са најмањом дозом (0,5-1 мг) и да се она по потреби постепено повећава. Веће количине не морају донети бољи сан, али могу повећати ризик од нежељених ефеката.

Узимање овог суплемента се не препоручује трудницама и дојиљама, а бебе почињу да продукују мелатонин тек око трећег месеца живота. Давање суплемента може довести до нивоа хормона виших него што је природно, а дугорочне последице нису познате.

– Иако се сматра безбеднијим од таблета за спавање типа бензодиазепина, постоје извештаји о повећаном ризику од падова и прелома костију код старијих пацијената. Консултујте се са лекаром или фармацеутом. Јетра разграђује мелатонин, па код ослабљене функције јетре или код пацијената на дијализи постоји ризик од накупљања лека у организму. Ипак, добра вест је да мелатонин сам по себи не оштећује јетру. Мелатонин стимулише имунски систем, што може бити проблематично код болести попут реуматоидног артритиса или код пацијената који су примили трансплантацију органа. Обавезно се консултујте са лекаром – саветује Кристина Ковачевић.

Мелатонин се генерално добро подноси. При већим дозама могу се јавити поспаност током дана, мучнина и главобоља. Добра вест је да нема доказа да тело развија навику (толеранцију) на мелатонин, за разлику од класичних таблета за спавање.

Ковачевићева упозорава да се мелатонин не комбинује са таблетама за спавање (бензодиазепини, золпидем), јер то може довести до претеране поспаности, а саветује и опрез уз флувоксамин (лек за депресију и опсесивно-компулсивни поремећај) – он успорава разградњу мелатонина, па му ниво у крви може бити неуобичајено висок.

Љ. Петровић