MRAČNA STRANA DANAŠNJE SRBIJE Ozbiljan porast obolelih od depresije, pogođeno najmanje 250.000 ljudi, BOLEST KOJA SE LEČI ALI TREBA REAGOVATI NA VREME

Istaknuto je i da u Srbiji oko 250.000 ljudi boluje od depresije, a da je broj obolelih porastao nakon pandemije kovida. Posebno je upozoreno na opasnost stigmatizacije i samoinicijativnog uzimanja lekova za smirenje. Učesnici su naglasili značaj podrške porodice, prijatelja i kolega, kao i dostupnost stručne pomoći i savetovališta širom zemlje. 

Predsednik Udruženja psihijatara psihjatara Srbije prof. dr Čedo Miljević kaže da je depresija jedan od najrasprostranjenijih mentalnih poremećaja današnjice.

"Mentalni problemi su izuzetno česti svuda u svetu, pa tako i u našem društvu. Jedan od najvažnijih među njima svakako je depresija, o kojoj smo danas posebno govorili", kaže, dodajući da je glavni cilj kampanje podizanje svesti o značaju mentalnog zdravlja.  

Prema podacima Instituta za mentalno zdravlje, u Srbiji oko 250.000 ljudi boluje od depresije, što čini oko šest odsto populacije. To je značajan porast u odnosu na period pre pandemije kovida. 

"Radi se o takozvanoj životnoj prevalenci. Pre kovida taj procenat bio je oko tri odsto. Nakon pandemije, beleži se rast učestalosti i depresije i anksioznih poremećaja, i to ne samo kod nas, već na globalnom nivou“, kaže Miljević.   

Depresija nije tuga, već bolest

Naime, Miljević objašnjava da depresija nije samo prolazno osećanje tuge ili malodušnosti. 

"Moramo razlikovati depresiju kao osećanje, koje je svako od nas doživeo, od depresivnog poremećaja. Za dijagnozu su potrebni određeni simptomi koji traju duže vreme i nisu posledica nekog drugog oboljenja“, kaže on. 

Među najčešćim simptomima navodi gubitak zadovoljstva, bezvoljnost, osećaj krivice, promene u apetitu i spavanju, ali i pojavu suicidalnih misli. 

"To su simptomi koji ozbiljno remete funkcionisanje. Kada osoba više ne može da obavlja svakodnevne obaveze, kada sve ide teško, bez ikakvog zadovoljstva – to je znak da je potrebna stručna pomoć“, upozorava. 

Jedan od najvećih problema, kako kaže, jeste strah od stigmatizacije. 

"Mnogi pacijenti ne potraže pomoć jer se plaše reakcije okoline ili radnog mesta. Često traže da im se dijagnoza ne upisuje u karton, kako ne bi imali problema. To je ozbiljan izazov sa kojim se suočavamo“, objašnjava on. 

S druge strane, sve češće se u svakodnevnom govoru olako koriste medicinski termini. 

"Postoji preslobodna upotreba izraza poput ‘depresivan sam’ ili "anksiozan sam". Internet je tome doprineo i dovodi do toga da ljudi sami sebi, ali i drugima, postavljaju dijagnoze i etiketiraju ih, što dodatno produbljuje predrasude“, dodaje. 

Podrška porodice i okoline – neprocenjiva

Poseban akcenat, dodaje, na konferenciji stavljen je na podršku porodice i okoline. 

"Podrška porodice, prijatelja i kolega je neprocenjiva. To je ono što pomaže pacijentu da potraži pomoć, da istraje u lečenju i da se vrati normalnom životu. Kao što svako može da se razboli od telesne bolesti, tako svako može da se suoči i sa psihijatrijskim poremećajem“, naglašava doktor. 

Kada je reč o adolescentima, ističe da su oni posebno ranjiva grupa. 

"Ranije se mislilo da su deca i adolescenti zaštićeni od depresije, ali istraživanja pokazuju suprotno. Populacija od 15 do 30 godina posebno je sklona depresivnim poremećajima i na njih treba posebno obratiti pažnju“, kaže Miljević. 

Depresija se, prema rečima stručnjaka, može uspešno lečiti - lekovima, psihoterapijom, ali i kombinovanim pristupima. 

"Naš cilj je da pacijent trajno ostane bez simptoma. Ipak, depresija ima sklonost ponavljanju, pa se savetuje da lečenje punim terapijskim dozama antidepresiva traje najmanje godinu dana nakon što pacijent uđe u remisiju“, objašnjava on. 

Upozorava i na prekomernu upotrebu lekova za smirenje, koja je sve češći problem. 

"Benzodiazepini se često koriste bez kontrole lekara, i to godinama, što dovodi do zavisnosti. To nije samo naš problem – prisutan je svuda u svetu. Ovi lekovi ne leče depresiju, već samo smiruju i uspavljuju, pa njihova dugotrajna upotreba bez nadzora može biti opasna“, ističe. 

Kada je reč o profesionalnoj pomoći, dr Pantović podseća da postoje brojne institucije i savetovališta kojima se građani mogu obratiti. 

"Postoje psihijatrijske ustanove koje rade 24 sata, SOS telefoni, kao i savetovališta poput verskih i dobrotvornih centara gde se razgovor može obaviti i bez uputa. Stručnjaci iz različitih oblasti – psihijatri, psiholozi, socijalni radnici – pomažu da se proceni da li je potrebna terapija, psihoterapija ili samo razgovor“, objašnjava. 

Na kraju, poruka konferencije jasna je i jednostavna: depresija se leči, a pomoć je dostupna svima. 

"Za svaku muku postoji lek. Ponekad nije u pitanju lek u tabletama, već razgovor, terapija, podrška. Pomoć je tu, odmah iza ugla – samo treba da se obratite“, poručuje on.

(Euronews.rs)