МРАЧНА СТРАНА ДАНАШЊЕ СРБИЈЕ Озбиљан пораст оболелих од депресије, погођено најмање 250.000 људи, БОЛЕСТ КОЈА СЕ ЛЕЧИ АЛИ ТРЕБА РЕАГОВАТИ НА ВРЕМЕ

Истакнуто је и да у Србији око 250.000 људи болује од депресије, а да је број оболелих порастао након пандемије ковида. Посебно је упозорено на опасност стигматизације и самоиницијативног узимања лекова за смирење. Учесници су нагласили значај подршке породице, пријатеља и колега, као и доступност стручне помоћи и саветовалишта широм земље. 

Председник Удружења психијатара психјатара Србије проф. др Чедо Миљевић каже да је депресија један од најраспрострањенијих менталних поремећаја данашњице.

"Ментални проблеми су изузетно чести свуда у свету, па тако и у нашем друштву. Један од најважнијих међу њима свакако је депресија, о којој смо данас посебно говорили", каже, додајући да је главни циљ кампање подизање свести о значају менталног здравља.  

Према подацима Института за ментално здравље, у Србији око 250.000 људи болује од депресије, што чини око шест одсто популације. То је значајан пораст у односу на период пре пандемије ковида. 

"Ради се о такозваној животној преваленци. Пре ковида тај проценат био је око три одсто. Након пандемије, бележи се раст учесталости и депресије и анксиозних поремећаја, и то не само код нас, већ на глобалном нивоу“, каже Миљевић.   

Депресија није туга, већ болест

Наиме, Миљевић објашњава да депресија није само пролазно осећање туге или малодушности. 

"Морамо разликовати депресију као осећање, које је свако од нас доживео, од депресивног поремећаја. За дијагнозу су потребни одређени симптоми који трају дуже време и нису последица неког другог обољења“, каже он. 

Међу најчешћим симптомима наводи губитак задовољства, безвољност, осећај кривице, промене у апетиту и спавању, али и појаву суицидалних мисли. 

"То су симптоми који озбиљно ремете функционисање. Када особа више не може да обавља свакодневне обавезе, када све иде тешко, без икаквог задовољства – то је знак да је потребна стручна помоћ“, упозорава. 

Један од највећих проблема, како каже, јесте страх од стигматизације. 

"Многи пацијенти не потраже помоћ јер се плаше реакције околине или радног места. Често траже да им се дијагноза не уписује у картон, како не би имали проблема. То је озбиљан изазов са којим се суочавамо“, објашњава он. 

С друге стране, све чешће се у свакодневном говору олако користе медицински термини. 

"Постоји преслободна употреба израза попут ‘депресиван сам’ или "анксиозан сам". Интернет је томе допринео и доводи до тога да људи сами себи, али и другима, постављају дијагнозе и етикетирају их, што додатно продубљује предрасуде“, додаје. 

Подршка породице и околине – непроцењива

Посебан акценат, додаје, на конференцији стављен је на подршку породице и околине. 

"Подршка породице, пријатеља и колега је непроцењива. То је оно што помаже пацијенту да потражи помоћ, да истраје у лечењу и да се врати нормалном животу. Као што свако може да се разболи од телесне болести, тако свако може да се суочи и са психијатријским поремећајем“, наглашава доктор. 

Када је реч о адолесцентима, истиче да су они посебно рањива група. 

"Раније се мислило да су деца и адолесценти заштићени од депресије, али истраживања показују супротно. Популација од 15 до 30 година посебно је склона депресивним поремећајима и на њих треба посебно обратити пажњу“, каже Миљевић. 

Депресија се, према речима стручњака, може успешно лечити - лековима, психотерапијом, али и комбинованим приступима. 

"Наш циљ је да пацијент трајно остане без симптома. Ипак, депресија има склоност понављању, па се саветује да лечење пуним терапијским дозама антидепресива траје најмање годину дана након што пацијент уђе у ремисију“, објашњава он. 

Упозорава и на прекомерну употребу лекова за смирење, која је све чешћи проблем. 

"Бензодиазепини се често користе без контроле лекара, и то годинама, што доводи до зависности. То није само наш проблем – присутан је свуда у свету. Ови лекови не лече депресију, већ само смирују и успављују, па њихова дуготрајна употреба без надзора може бити опасна“, истиче. 

Када је реч о професионалној помоћи, др Пантовић подсећа да постоје бројне институције и саветовалишта којима се грађани могу обратити. 

"Постоје психијатријске установе које раде 24 сата, СОС телефони, као и саветовалишта попут верских и добротворних центара где се разговор може обавити и без упута. Стручњаци из различитих области – психијатри, психолози, социјални радници – помажу да се процени да ли је потребна терапија, психотерапија или само разговор“, објашњава. 

На крају, порука конференције јасна је и једноставна: депресија се лечи, а помоћ је доступна свима. 

"За сваку муку постоји лек. Понекад није у питању лек у таблетама, већ разговор, терапија, подршка. Помоћ је ту, одмах иза угла – само треба да се обратите“, поручује он.

(Euronews.rs)