Novi trend među devojčica zabrinuo stručnjake!KOZMETIKOREKSIJA SVE VEĆI PROBLEM MEĐU DECOM: Desetogošnjaci „navučeni“ na serume, retinol, PREPARATE PROTIV STARENJA i kozmetičke rutine

Sve češće ih koriste i devojčice od 10 ili 11 godina, a stručnjaci upozoravaju da se iza tog trenda krije pojava poznata kao "kozmetikoreksija", koja može da utiče na mentalno zdravlje i razvoj samopouzdanja kod dece.

Psiholog Instituta za mentalno zdravlje Snežana Mrvić ističe da termin "kozmetikoreksija" nije zvanična medicinska dijagnoza, ali da opisuje fenomen koji je poslednjih godina postao sve prisutniji.

Moram da se ogradim kao psiholog i da kažem da ovo nije zvaničan fenomen u okviru bilo kakve psihijatrijske dijagnostike. Dakle, to ne postoji ni u dijagnostičkim priručnicima. To je jedan novi konstrukt, fenomen, koji polako ulazi u svakodnevnu upotrebu, objasnila je Mrvić za Juronjuz Srbija.
 

Ona kaže da je posebno zabrinjava činjenica da su ovim trendovima izložene devojčice koje još nisu ni ušle u adolescenciju.
 

Čitajući tekstove o tom trendu videla sam da vrlo mlade devojčice, uzrasta 10 i 11 godina, aktivno učestvuju u kupovanju, isprobavanju i snimanju kozmetičkih preparata za TikTok i druge društvene mreže. To bi trebalo da nam upali lampicu i da se zapitamo gde grešimo kao društvo, kada deca postaju toliko opsednuta fizičkim izgledom, rekla je psiholog.

Prema njenim rečima, granica između uobičajene nege i opsesije izgledom veoma je tanka.

To nekada na prvi pogled može da izgleda simpatično. Često čujem od roditelja da njihova ćerka zna više o kozmetici od njih. Ali kada govorimo o detetu od 10 ili 11 godina, to je period koji bi trebalo da bude usmeren na igru, školu i druženje sa vršnjacima, a ne na razmišljanje o tome da li njihova vrednost zavisi od fizičkog izgleda, naglasila je Mrvić.

Stručnjaci upozoravaju da pojedine devojčice koriste i proizvode poput retinola i kiselina protiv starenja, koji nisu namenjeni dečjoj koži i mogu da izazovu ozbiljna oštećenja. Viralni sadržaji na društvenim mrežama dodatno podstiču decu da usvajaju takve navike.
 

Govoreći o ulozi društvenih mreža, Mrvić naglašava da one nisu jedini uzrok problema, ali jesu važan faktor rizika.
 

Ne želim da krivim društvene mreže. Ovo je digitalna era i deca danas odrastaju uz njih. One su postale deo njihovog života. Međutim, mogu da budu faktor rizika jer je pubertet veoma osetljiv period, a kritičko mišljenje još nije dovoljno razvijeno. Zato su mladi mnogo podložniji uticaju sadržaja koji gledaju, rekla je ona.

Posebno upozorava na uticaj influensera.

Veću ulogu od samih platformi imaju influenseri koji sebi daju za pravo da preporučuju različite preparate. U tim godinama deca često ne mogu da procene šta je dobro za njih, a šta nije, istakla je Mrvić.
 

Kako objašnjava, preterana usmerenost na izgled može da ostavi posledice i na mentalno zdravlje.

Ako dete poveruje da vredi samo onoliko koliko lepo izgleda ili koliko lajkova dobije na društvenim mrežama, to može da doprinese sniženom samopouzdanju, anksioznosti, promenama raspoloženja, pa čak i razvoju depresivnih simptoma, upozorila je psiholog.
 

Roditelji, dodaje, imaju ključnu ulogu u prepoznavanju problema.

Najvažnije je da primete kada neko ponašanje postane previše izraženo. Dete treba da zna da se njegova lična vrednost i samopouzdanje ne grade na tome kako izgleda ili koje kozmetičke proizvode koristi. Ukoliko roditelji primete da dete preteruje u toj preokupaciji, važno je da razgovaraju sa njim, a po potrebi i da potraže stručnu pomoć, rekla je Mrvić.

Govoreći o mogućim posledicama, ona navodi da kozmetikoreksija ne mora nužno da preraste u ozbiljan problem, ali da rizik postoji.

To može da bude prolazna razvojna faza, ali ako preraste u opsesiju, postoji rizik za razvoj poremećaja telesne dismorfofobije, koji spada u opsesivno-kompulzivne poremećaje, zaključila je Mrvić.