Нови тренд међу девојчицама забринуо стручњаке!КОЗМЕТИКОРЕКСИЈА СВЕ ВЕЋИ ПРОБЛЕМ МЕЂУ ДЕЦОМ: Десетогошњаци „навучени“ на серуме, ретинол, ПРЕПАРАТЕ ПРОТИВ СТАРЕЊА и козметичке рутине

Све чешће их користе и девојчице од 10 или 11 година, а стручњаци упозоравају да се иза тог тренда крије појава позната као "козметикорексија", која може да утиче на ментално здравље и развој самопоуздања код деце.

Психолог Института за ментално здравље Снежана Мрвић истиче да термин "козметикорексија" није званична медицинска дијагноза, али да описује феномен који је последњих година постао све присутнији.

Морам да се оградим као психолог и да кажем да ово није званичан феномен у оквиру било какве психијатријске дијагностике. Дакле, то не постоји ни у дијагностичким приручницима. То је један нови конструкт, феномен, који полако улази у свакодневну употребу, објаснила је Мрвић за Јуроњуз Србија.
 

Она каже да је посебно забрињава чињеница да су овим трендовима изложене девојчице које још нису ни ушле у адолесценцију.
 

Читајући текстове о том тренду видела сам да врло младе девојчице, узраста 10 и 11 година, активно учествују у куповању, испробавању и снимању козметичких препарата за ТикТок и друге друштвене мреже. То би требало да нам упали лампицу и да се запитамо где грешимо као друштво, када деца постају толико опседнута физичким изгледом, рекла је психолог.

Према њеним речима, граница између уобичајене неге и опсесије изгледом веома је танка.

То некада на први поглед може да изгледа симпатично. Често чујем од родитеља да њихова ћерка зна више о козметици од њих. Али када говоримо о детету од 10 или 11 година, то је период који би требало да буде усмерен на игру, школу и дружење са вршњацима, а не на размишљање о томе да ли њихова вредност зависи од физичког изгледа, нагласила је Мрвић.

Стручњаци упозоравају да поједине девојчице користе и производе попут ретинола и киселина против старења, који нису намењени дечјој кожи и могу да изазову озбиљна оштећења. Вирални садржаји на друштвеним мрежама додатно подстичу децу да усвајају такве навике.
 

Говорећи о улози друштвених мрежа, Мрвић наглашава да оне нису једини узрок проблема, али јесу важан фактор ризика.
 

Не желим да кривим друштвене мреже. Ово је дигитална ера и деца данас одрастају уз њих. Оне су постале део њиховог живота. Међутим, могу да буду фактор ризика јер је пубертет веома осетљив период, а критичко мишљење још није довољно развијено. Зато су млади много подложнији утицају садржаја који гледају, рекла је она.

Посебно упозорава на утицај инфлуенсера.

Већу улогу од самих платформи имају инфлуенсери који себи дају за право да препоручују различите препарате. У тим годинама деца често не могу да процене шта је добро за њих, а шта није, истакла је Мрвић.
 

Како објашњава, претерана усмереност на изглед може да остави последице и на ментално здравље.

Ако дете поверује да вреди само онолико колико лепо изгледа или колико лајкова добије на друштвеним мрежама, то може да допринесе сниженом самопоуздању, анксиозности, променама расположења, па чак и развоју депресивних симптома, упозорила је психолог.
 

Родитељи, додаје, имају кључну улогу у препознавању проблема.

Најважније је да примете када неко понашање постане превише изражено. Дете треба да зна да се његова лична вредност и самопоуздање не граде на томе како изгледа или које козметичке производе користи. Уколико родитељи примете да дете претерује у тој преокупацији, важно је да разговарају са њим, а по потреби и да потраже стручну помоћ, рекла је Мрвић.

Говорећи о могућим последицама, она наводи да козметикорексија не мора нужно да прерасте у озбиљан проблем, али да ризик постоји.

То може да буде пролазна развојна фаза, али ако прерасте у опсесију, постоји ризик за развој поремећаја телесне дисморфофобије, који спада у опсесивно-компулзивне поремећаје, закључила је Мрвић.