OPSESIJA MIŠIĆIMA I UOPŠTE IZGLEDOM Zašto sve više tinejdžera pati od bigoreksije?

Bigoreksija je psihološko stanje i vrsta dismorfičnog poremećaja usled kojeg osoba ima iskrivljenu sliku o sebi koja se posebno fokusira na veličinu mišića i fizički izgled, kaže terapeutkinja sertifikovana za poremećaje u ishrani Kara Beker.

Dakle, drugim rečima, bigoreksija ili mišićna dismorfija je poremećaj usled kojeg deca, naročito dečaci tinejdžerskog uzrasta, postaju opsednuti time da imaju što veće mišiće, i smatraju da im telo nije dovoljno mišićavo, čak ni kada izgledaju poput bodibildera.

„Pojedinci mogu da imaju pogrešnu sliku o svom telu, često verujući da su manja ili manje mišićava”, rekla je Ejmi Guding, klinički psiholog u Centru za oporavak od prejedanja u Baltimoru. „Ovo verovanje i preokupacija mogu da dovedu do nezdravih ponašanja, uključujući opsesivno vežbanje, i mogu da dovedu do promene ishrane kako bi osoba bila što mršavija”.

Iako mišićnu dismorfiju može da ima bilo ko, češća je kod dečaka nego kod devojčica, a istraživanja su pokazala da je ovaj poremećaj u porastu. Studija iz 2019. godine pokazuje da 22 odsto adolescenata muškog pola ispoljava „ponašanja u ishranu okrenuta izgradnji mišića”.

U pokušaju da budu što mišićaviji, da dobiju na kilaži često koriste suplemente u ishrani, menjaju ishranu, pa čak koriste i steroide.

„Poremećaji u ishrani kod dečaka su često nedovoljno prepoznati i nedovoljno dijagnostikovani”, rekao je Džejson Nagata, pedijatar specijalizovan za poremećaje u ishrani kod dečaka i muškaraca, koji je koautor studije.

Faktori koji doprinose bigoreksiji

„Postoji mnogo potencijalnih uzroka i uticaja, uključujući biološke, psihološke i sociokulturne faktore koji mogu da doprinesu razvoju ovog poremećaja”, rekao je Beker za huffpost.com. „Porodična istorija mentalnih zdravstvenih stanja, posebno poremećaja povezanih sa slikom o izgledu tela ili anksioznošću, može da poveća šansu za razvoj bigoreksije. Isto tako, ljudi sa niskim samopoštovanjem, perfekcionizmom ili opsesivno-kompulzivnim tendencijama su podložniji razvoju ovog poremećaja”.

Trauma i vršnjačko nasilje su takođe potencijalni faktori rizika za bigoreksiju.

Stručnjaci su saglasni da su jedan od najvećih faktora koji doprinose porastu bigoreksije – društvene mreže.

„Mladi ljudi ne samo da konzumiraju izgled savršenih tela iz medija već osećaju pritisak da proizvode sadržaj i prikazuju svoja tela na društvenim mrežama”, rekao je Nagata. „Muška tela su više nego ikad izložena na društvenim medijima, posebno kroz naloge influensera. Stalna poređenja sa ovim idealizovanim telima mogu da dovedu do nezadovoljstva telom i bigoreksije”.

Šta roditelji mogu da urade

Ono što roditelji mogu da urade je da ograniče upotrebu društvenih mreža, ali s obzirom na to da ih je nemoguće potpuno eliminisati, stručnjaci savetuju da sa decom razgovarate o onome što vide na mrežama.

„Vaše dete će biti izloženo ovim slikama, zato razgovarajte sa njima o tome šta vide. Slušajte šta govore, kako tumače ono što vide, uverite se da razumeju stvarnost koja stoji iza onoga što gledaju i da ne 'kupuju' sliku”, savetuje Trunzo.

On takođe savetuje da više naglašavate neke druge, ljudske vrednosti, kao važnije od fizičkog izgleda – ljubaznost, kreativnost, smisao za humor...

Obratite pažnju na komentare o svom telu u prisustvu dece, kao i na stav prema vežbanju i ishrani. Vodite računa i o porukama koje deca dobijaju kroz svoje aktivnosti na mrežama i u slobodno vreme. Takođe, razgovarajte sa decom o tome da je sasvim prirodno i normalno da ljudi imaju različita tela i oblike tela.

Ako roditelji veruju da je dete možda meta zadirkivanja zbog svog izgleda, trebalo bi da preduzmu nešto, kažu stručnjaci.

„Rana intervencija i lečenje su od vitalnog značaja za zaustavljanje progresije mišićne dismorfije”, kaže Guding. „Ako roditelji prepoznaju ponašanje koje može izazvati zabrinutost kod deteta, trebalo bi da razgovaraju sa svojim detetom o procesu razmišljanja koji je vezan za njegovo ponašanje tokom vežbanja”.

Simptomi mišićne dismorfije

Nagata savetuje roditelje da obrate pažnju ako njihovo dete razvije preokupaciju ili opsesiju težinom, hranom, vežbanjem ili izgledom na način koji „pogoršava njihov kvalitet života i narušava njihovo društveno, školsko ili svakodnevno funkcionisanje”.

„Na primer, neki dečaci provode sve svoje budne sate vežbajući i osećaju se krivim ako nisu u teretani”, rekao je. „Možda više ne jedu sa svojim porodicama ili prijateljima brige oko svoje ishrane i dijete”.

Ukoliko primetite ove znake kod svog deteta, najbolje je da potražite stručnu pomoć.