OSMACI DANAS POLAŽU MALU MATURU Prvi deo završnog ispita počinje u devet časova, na redu srpski jezik OVO JE DESET STVARI KOJE TREBA DA ZNATE

Nakon toga, 24. i 25. juna održavaju se testovi iz matematike i izbornog predmeta, čime mali maturanti završavaju svoje osnovno obrazovanje i stiču pravo da upišu srednju školu.

Osmacima ove nedelje predstoji foto-finiš i mala matura 2025, odnosno trodnevni završni ispit od 23. do 25. juna, samo što to neće biti kraj njihovih strepnji i iščekivanja, baš kao i njihovih roditelja, jer im tek onda sledi desetodnevni "pakao" pre nego što saznaju u koju su srednju školu đaci upisani.

U međuvremenu prvo će se iščekivati rezultati, preliminarni pa konačni, zatim će uslediti popunjavanje liste želja srednjih škola i smerova koje bi učenici želeli da upišu, predaja, provera tačnosti, sve do ključnog momenta kada 5. jula do 8.00 sati ne budu objavljeni spiskovi dece koja su primljena po školama i smerovima.

Zato, najbolje je da se na vreme pripremite psihički i fizički za ovu najvažniju trku koja je trenutno pred osmacima. Zato, krenimo redom:

1. Koliko traje mala matura

Na papiru mala matura traje samo tri dana tokom kojih đaci polažu tri testa. Međutim, u stvari su to "dve nedelje pakla" za đake i njihove roditelje, koliko će proći od prvog testa iz srpskog jezika do dana kada će biti obelodanjeno ko je primljen u koju školu i na kom smeru.

Ovaj period podeljen je u nekoliko faza:

testovi koji traju tri dana
iščekivanje rezultata, preliminarnih i zvaničnih, kao i eventualno ulaganje žalbi
sastavljanje liste želja škola i smerova koje bi želeli da upišu
Konačno, sledi veliko finale i iščekivanje spiska u koju školu i na koji smer su đaci "upali", odnosno da li su im ispunjene želje.

2. Šta se i kada polaže

Mala matura se inače održava odmah po završetku školske godine, nekada u drugoj, nekada u trećoj dekadi juna i traje tri dana. Ipak, ove godine situacija je malo drugačija zbog blokada nastave u pojedinim školama, te je došlo do izmene školskog kalendara. Zbog toga, ove godine, završni ispit se polaže 23, 24. i 25. juna.

Polažu se tri testa, danas iz srpskog/maternjeg jezika, u utorak iz matematike, konačno u sredu će na redu biti treći test na kojem đaci biraju da li će polagati biologiju, hemiju, fiziku, istoriju ili geografiju.

Osmaci sve testove polažu u svojim osnovnim školama, svaki test počinje u 9.00, a na raspolaganju će imati dva sata da odgovore na 20 pitanja koliko ima svaki od njih. Međutim, svakog dana oni u školu moraju da dođu najkasnije u 8.00 časova.

Đaci ne smeju da napuštaju prostoriju u kojoj se polaže u prvih 45, kao ni u poslednjih 15 minuta. Podizanjem ruku mogu pozvati dežurnog profesora da predaju test, a nakon toga da u tišini izađu napolje.

3. Kako izgledaju testovi

Za izradu testova zadužen je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Svaki od testova sastoji se od 20 pitanja. Struktura testova i broj otvorenih i zatvorenih zadataka biće sličan kao i prethodnih godina, što znači da će većina zadataka biti zatvorenog tipa, odnosno na zaokruživanje, gde se od učenika traži da obeleže jedno ili više tačnih rešenja.

Svi testovi moraju da budu u skladu sa standardima, da sadrže zadatke na sva tri nivoa - osnovnom, srednjem i naprednom.

4. Šta se (ne) nosi na test

Na polaganje testa, tokom sva tri dana, đaci sa sobom treba da ponesu đačku knjižicu, obrazac sa identifikacionom nalepnicom, grafitnu olovku (ako žele da prvo napišu odgovore njom), gumicu i plavu hemijsku olovku (priznaju se samo odgovori napisani hemijskom olovkom).

Ispred učionice u kojoj se polaže ispit određuje se mesto na koje učenici odlažu lične stvari koje ne smeju da koriste na ispitu, poput rančeva, pernica, mobilnih telefona, digitrona, dok je, na primer, dozvoljeno poneti flašicu vode ili soka.

5. Kako raditi testove

Preporuka nastavnika je da osmaci prvo reše lakše zadatke, u koje su sigurniji, a zatim one teže koji im zahtevaju više vremena. Takođe, pre nego što predaju test, oni bi trebalo da provere da li su odgovorili na sva pitanja i da li su podebljali odgovore plavom hemijskom olovkom.

Preporuka je, naime, da se odgovori prvo pišu grafitnom olovkom (nije obavezno), a da se potom test popuni hemijskom. Ovo je važno jer se odgovori napisani običnom olovkom neće priznati, kao ni test koji je popunjen hemijskom koja nije plave boje. Upotreba takozvane piši-briši olovke nije dozvoljena jer je mastilo nestabilno pri zagrevanju, što prilikom skeniranja testova za pregledanje može da dovede do nestajanja zapisa.

Takođe treba imati na umu da prepravljeni odgovori neće biti priznati, odnosno onaj koji je precrtan i ispravljen.

6. Kako se vrši bodovanje

Maksimalan broj bodova koji đaci mogu da imaju (ne računajući ekstra poene sa takmičenja) je 100. I to 60 na osnovu uspeha koji donose iz osnovnih škola i 40 koje mogu da zarade na samom trodnevnom ispitu.

Od školske 2018/19. godine uveden je obavezan prag bodova za upis u četvorogodišnje srednje škole. Naime, da bi se upisali u te škole đaci moraju da imaju minimum 50 bodova od maksimalnih 100, a za one koji ostvare manje od 50 bodova školovanje mogu samo da nastave u trogodišnjim školama.

7. Koliko bodova iz škole

Na osnovu uspeha u osnovnoj školi đaci mogu da dobiju maksimalno 60 poena. Ovi bodovi se dobijaju na osnovu uspeha u šestom, Ako je učenik, na primer, sva tri razreda završio sa prosekom 4,50, računica bi bila 4.50 4,50 4,50 x 4 što bi donelo 54 boda. Ako je neko, međutim, u sva tri razreda imao prosek 3,50, onda bi on preneo 42 boda.

Oni koji su imali sve petice prenose maksimalnih 60 poena.

8. Koliko bodova sa testa

Mali maturanti osim 60 bodova koje maksimalno mogu da imaju na osnovu uspeha u osnovnoj školi, mogu da osvoje još 40 zavisno od rezultata koji postignu na maloj maturi.

Đaci će na srpskom i matematici moći da zarade 14 bodova, a na trećem odabranom testu iz biologije, geografije, hemije, fizike ili istorije 12.

Svi testovi će imati isti broj pitanja kao i do sada, po 20, ali će se primenjivati različita računica. Na srpskom i matematici svaki tačan odgovor množiće se koeficijentom 0,7, a tačno urađeni zadaci iz trećeg testa sa 0,6.

9. Koje su najtraženije škole

Na listi top 10 najtraženijih srednjih škola u Beogradu, kako prenosi Blic, većinom su gimnazije, ali ima i nekoliko stručnih. Specifično je to što je prethodne godine za upis većine ovih popularnih škola bio potreban skoro maksimalan broj bodova.

10. Kako sastaviti listu želja

Na listi želja možete da stavite do 20 obrazovnih profila koje biste da upišete, u različitim školama. Ovde može da se napravi velika greška, pa da se upiše jedna ili dve želje. Međutim, ako se ispostavi da učenik nema dovoljan broj bodova za željene opcije onda ostaje neupisan!