ОСМАЦИ ДАНАС ПОЛАЖУ МАЛУ МАТУРУ Први део завршног испита почиње у девет часова, на реду српски језик ОВО ЈЕ ДЕСЕТ СТВАРИ КОЈЕ ТРЕБА ДА ЗНАТЕ

Након тога, 24. и 25. јуна одржавају се тестови из математике и изборног предмета, чиме мали матуранти завршавају своје основно образовање и стичу право да упишу средњу школу.

Осмацима ове недеље предстоји фото-финиш и мала матура 2025, односно тродневни завршни испит од 23. до 25. јуна, само што то неће бити крај њихових стрепњи и ишчекивања, баш као и њихових родитеља, јер им тек онда следи десетодневни "пакао" пре него што сазнају у коју су средњу школу ђаци уписани.

У међувремену прво ће се ишчекивати резултати, прелиминарни па коначни, затим ће уследити попуњавање листе жеља средњих школа и смерова које би ученици желели да упишу, предаја, провера тачности, све до кључног момента када 5. јула до 8.00 сати не буду објављени спискови деце која су примљена по школама и смеровима.

Зато, најбоље је да се на време припремите психички и физички за ову најважнију трку која је тренутно пред осмацима. Зато, кренимо редом:

1. Колико траје мала матура

На папиру мала матура траје само три дана током којих ђаци полажу три теста. Међутим, у ствари су то "две недеље пакла" за ђаке и њихове родитеље, колико ће проћи од првог теста из српског језика до дана када ће бити обелодањено ко је примљен у коју школу и на ком смеру.

Овај период подељен је у неколико фаза:

тестови који трају три дана
ишчекивање резултата, прелиминарних и званичних, као и евентуално улагање жалби
састављање листе жеља школа и смерова које би желели да упишу
Коначно, следи велико финале и ишчекивање списка у коју школу и на који смер су ђаци "упали", односно да ли су им испуњене жеље.

2. Шта се и када полаже

Мала матура се иначе одржава одмах по завршетку школске године, некада у другој, некада у трећој декади јуна и траје три дана. Ипак, ове године ситуација је мало другачија због блокада наставе у појединим школама, те је дошло до измене школског календара. Због тога, ове године, завршни испит се полаже 23, 24. и 25. јуна.

Полажу се три теста, данас из српског/матерњег језика, у уторак из математике, коначно у среду ће на реду бити трећи тест на којем ђаци бирају да ли ће полагати биологију, хемију, физику, историју или географију.

Осмаци све тестове полажу у својим основним школама, сваки тест почиње у 9.00, а на располагању ће имати два сата да одговоре на 20 питања колико има сваки од њих. Међутим, сваког дана они у школу морају да дођу најкасније у 8.00 часова.

Ђаци не смеју да напуштају просторију у којој се полаже у првих 45, као ни у последњих 15 минута. Подизањем руку могу позвати дежурног професора да предају тест, а након тога да у тишини изађу напоље.

3. Како изгледају тестови

За израду тестова задужен је Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. Сваки од тестова састоји се од 20 питања. Структура тестова и број отворених и затворених задатака биће сличан као и претходних година, што значи да ће већина задатака бити затвореног типа, односно на заокруживање, где се од ученика тражи да обележе једно или више тачних решења.

Сви тестови морају да буду у складу са стандардима, да садрже задатке на сва три нивоа - основном, средњем и напредном.

4. Шта се (не) носи на тест

На полагање теста, током сва три дана, ђаци са собом треба да понесу ђачку књижицу, образац са идентификационом налепницом, графитну оловку (ако желе да прво напишу одговоре њом), гумицу и плаву хемијску оловку (признају се само одговори написани хемијском оловком).

Испред учионице у којој се полаже испит одређује се место на које ученици одлажу личне ствари које не смеју да користе на испиту, попут ранчева, перница, мобилних телефона, дигитрона, док је, на пример, дозвољено понети флашицу воде или сока.

5. Како радити тестове

Препорука наставника је да осмаци прво реше лакше задатке, у које су сигурнији, а затим оне теже који им захтевају више времена. Такође, пре него што предају тест, они би требало да провере да ли су одговорили на сва питања и да ли су подебљали одговоре плавом хемијском оловком.

Препорука је, наиме, да се одговори прво пишу графитном оловком (није обавезно), а да се потом тест попуни хемијском. Ово је важно јер се одговори написани обичном оловком неће признати, као ни тест који је попуњен хемијском која није плаве боје. Употреба такозване пиши-бриши оловке није дозвољена јер је мастило нестабилно при загревању, што приликом скенирања тестова за прегледање може да доведе до нестајања записа.

Такође треба имати на уму да преправљени одговори неће бити признати, односно онај који је прецртан и исправљен.

6. Како се врши бодовање

Максималан број бодова који ђаци могу да имају (не рачунајући екстра поене са такмичења) је 100. И то 60 на основу успеха који доносе из основних школа и 40 које могу да зараде на самом тродневном испиту.

Од школске 2018/19. године уведен је обавезан праг бодова за упис у четворогодишње средње школе. Наиме, да би се уписали у те школе ђаци морају да имају минимум 50 бодова од максималних 100, а за оне који остваре мање од 50 бодова школовање могу само да наставе у трогодишњим школама.

7. Колико бодова из школе

На основу успеха у основној школи ђаци могу да добију максимално 60 поена. Ови бодови се добијају на основу успеха у шестом, Ако је ученик, на пример, сва три разреда завршио са просеком 4,50, рачуница би била 4.50+4,50+4,50 x 4 што би донело 54 бода. Ако је неко, међутим, у сва три разреда имао просек 3,50, онда би он пренео 42 бода.

Они који су имали све петице преносе максималних 60 поена.

8. Колико бодова са теста

Мали матуранти осим 60 бодова које максимално могу да имају на основу успеха у основној школи, могу да освоје још 40 зависно од резултата који постигну на малој матури.

Ђаци ће на српском и математици моћи да зараде 14 бодова, а на трећем одабраном тесту из биологије, географије, хемије, физике или историје 12.

Сви тестови ће имати исти број питања као и до сада, по 20, али ће се примењивати различита рачуница. На српском и математици сваки тачан одговор множиће се коефицијентом 0,7, а тачно урађени задаци из трећег теста са 0,6.

9. Које су најтраженије школе

На листи топ 10 најтраженијих средњих школа у Београду, како преноси Блиц, већином су гимназије, али има и неколико стручних. Специфично је то што је претходне године за упис већине ових популарних школа био потребан скоро максималан број бодова.

10. Како саставити листу жеља

На листи жеља можете да ставите до 20 образовних профила које бисте да упишете, у различитим школама. Овде може да се направи велика грешка, па да се упише једна или две жеље. Међутим, ако се испостави да ученик нема довољан број бодова за жељене опције онда остаје неуписан!