"OSUDA JE GREH KOJI NAS RAZDVAJA" Episkop osečko-poljski i baranjski Heruvim o društvenim mrežama i problemu čovek u 21. veku: "Svi smo se pretvorili u „velike mozgove“, a to su telefoni"

-Ne sudimo da nam se ne sudi. To je put ka čovekom spasenju. Nažalost nalazimo se u vremenu u kojem se nalazimo i ti aspekti neživota su prisutni među našim ljudima, a posebno pitanje ogovaranja, klevete i osude. To su grehovi koji nas razdvajaju. To su približni pojmovi- rekao je Heruvim za Televiziju Hram i dodao: 

-Molitvom pobeđujemo tu strast kod čoveka koji nas osuđuje i da molimo Boga za njega. Da se Bog useli u čoveka i preobrazi čovekovo biće. Da pokušamo da dođemo do čoveka koji nas osuđuje. Kroz ljubav pobeđujemo njegovu osudu, koje narušava i međuljudske i međudržabne odnose. Često sam govorio o svetim rečima patrijarha Pavla da često ne možemo razumeti čoveka ako nismo hodali u njegovim cipelama. Nekad se možemo moliti i postiti, ali uzalud je to ako osuđujemo. 

Vladika Heruvim naglasio je da je liturgija lek za čoveka.

-Velika je naša ljudska poruka da pokažemo drugom čoveku da je liturgija prostor ljubavi- istakao je.

Tokom gostovanja, dotakao se i društvenih mreža, ocenjujući da su ljudi zanemarili svoje odnose zbog njih. 

-Proces praznoslovlja se dešava interesovanjem za drugog čoveka. Često se na mrežama plasiraju neistine. Svest čoveka je tako razvijena da ne želi gomilu teksta. Sve je svedeno na kratku informaciju, video. Tako danas čovek funkcioniše. Danas smo se svi pretvorili u te „velike mozgove“, a to su telefoni. Zanemarili smo naše odnose. Poverenje i vera u roditelje doprinosi građenju porodice. Kakve su misli, takav vam je život, misli starca Tadeja ispunjene su velikom brigom prema čoveku. Klevetanje je proces neslavljenja Boga, praznoslovlje- podvukao je vladika Heruvim.

Šta je to što čoveka 21. veka muči, otkrio je episkop kroz iskustvo koje ima u svojoj eparhiji.

-Učestvujem dosta u životu našeg vernika u eparhiji koja mi je poverena. Ono s čime se najčešće susrećem je ljudski faktor. Nažalost, međuljudski odnosi su najveća barijera. To opterećuje zajednicu. Isključivo blagim rečima treba da zalečujemo te rane, koje su vidljive, ali duboko verujem da ljudi koji žive crkvenim načinom života mogu da shvate i razumeju pravu suštinu zajednice. Često se to dešava sa ljudima koji nisu deo zajednice ili su često na liturgiji prisutni, a odsutni. Ako se sve složi u čoveku i ukoliko seme vrline se razvije u čoveku na pravi način onda tu nema problema u zajednici. Ali, možda i nije dobro da živimo bez problema- zaključio je vladika Heruvim.