"ОСУДА ЈЕ ГРЕХ КОЈИ НАС РАЗДВАЈА" Епископ осечко-пољски и барањски Херувим о друштвеним мрежама и проблему човек у 21. веку: "Сви смо се претворили у „велике мозгове“, а то су телефони"

-Не судимо да нам се не суди. То је пут ка човеком спасењу. Нажалост налазимо се у времену у којем се налазимо и ти аспекти неживота су присутни међу нашим људима, а посебно питање оговарања, клевете и осуде. То су грехови који нас раздвајају. То су приближни појмови- рекао је Херувим за Телевизију Храм и додао: 

-Молитвом побеђујемо ту страст код човека који нас осуђује и да молимо Бога за њега. Да се Бог усели у човека и преобрази човеково биће. Да покушамо да дођемо до човека који нас осуђује. Кроз љубав побеђујемо његову осуду, које нарушава и међуљудске и међудржабне односе. Често сам говорио о светим речима патријарха Павла да често не можемо разумети човека ако нисмо ходали у његовим ципелама. Некад се можемо молити и постити, али узалуд је то ако осуђујемо. 

Владика Херувим нагласио је да је литургија лек за човека.

-Велика је наша људска порука да покажемо другом човеку да је литургија простор љубави- истакао је.

Током гостовања, дотакао се и друштвених мрежа, оцењујући да су људи занемарили своје односе због њих. 

-Процес празнословља се дешава интересовањем за другог човека. Често се на мрежама пласирају неистине. Свест човека је тако развијена да не жели гомилу текста. Све је сведено на кратку информацију, видео. Тако данас човек функционише. Данас смо се сви претворили у те „велике мозгове“, а то су телефони. Занемарили смо наше односе. Поверење и вера у родитеље доприноси грађењу породице. Какве су мисли, такав вам је живот, мисли старца Тадеја испуњене су великом бригом према човеку. Клеветање је процес неслављења Бога, празнословље- подвукао је владика Херувим.

Шта је то што човека 21. века мучи, открио је епископ кроз искуство које има у својој епархији.

-Учествујем доста у животу нашег верника у епархији која ми је поверена. Оно с чиме се најчешће сусрећем је људски фактор. Нажалост, међуљудски односи су највећа баријера. То оптерећује заједницу. Искључиво благим речима треба да залечујемо те ране, које су видљиве, али дубоко верујем да људи који живе црквеним начином живота могу да схвате и разумеју праву суштину заједнице. Често се то дешава са људима који нису део заједнице или су често на литургији присутни, а одсутни. Ако се све сложи у човеку и уколико семе врлине се развије у човеку на прави начин онда ту нема проблема у заједници. Али, можда и није добро да живимо без проблема- закључио је владика Херувим.