OVO JE PRAVI RAJ ZA BUBAŠVABE Kartonske kutije nisu za dugoročno skladištenje, rešite ih se POSEBNO SU OPASNE AKO VAM STOJE  U PODRUMU ILI NA TAVANU

Problem je što kartonske kutije koje mesecima stoje zaboravljene mogu biti mnogo zanimljivije bubašvabama nego što pretpostavljamo. 

Karton ovim insektima može da obezbedi nekoliko stvari koje su im potrebne za opstanak - zaklon, vlagu, a u određenim okolnostima i izvor hrane. Posebno su problematične kutije koje stoje na vlažnim i retko proveravanim mestima. 

Zašto bubašvabe privlači karton?

Nisu sve vrste bubašvaba pod‌jednako zainteresovane za karton, ali vrste koje se često pojavljuju u domaćinstvima mogu u njemu pronaći veoma pogodno sklonište. 

Profesor urbane entomologije Aron Ešbruk navodi da je primećivao bubašvabe kako jedu karton, dok im vlažan karton istovremeno može predstavljati i izvor tečnosti. Materijal lako upija vlagu, ali i mirise i feromone ovih insekata, što može doprineti tome da isto mesto privuče i druge jedinke. 

Poseban problem predstavlja valoviti karton od kojeg se prave brojne kutije za dostavu. Njegovi sitni žlebovi i nabori stvaraju uske, tamne prostore u kojima bubašvabe mogu da se sakriju i razmnožavaju. 

Zato kutija koja nekoliko meseci mirno stoji iza ormara ili u podrumu nije nužno tako bezazlena kao što izgleda. 

Najgore mesto za stare kutije je ono na koje retko gledamo

Bubašvabama odgovaraju mračna, zaklonjena mesta, a upravo su podrumi, garaže, tavani, ostave i prostor iza nameštaja lokacije na kojima kartonske kutije često ostavljamo mesecima ili čak godinama. 

Ako se na takvom mestu pojavi i vlaga, uslovi postaju još povoljniji. Zbog toga stručnjaci preporučuju da nepotrebne kartonske kutije ne gomilamo, već da ih nakon upotrebe iznesemo iz kuće i odložimo za reciklažu. 

Nisu problem samo kutije

Uklanjanje kartona neće samo po sebi sprečiti pojavu bubašvaba ako u domu postoje drugi uslovi koji ih privlače. 

Mrvice i ostaci hrane, otvorene namirnice, prljavo posuđe, smeće, slavina koja kaplje ili vlaga ispod sudopere mogu im obezbediti ono što im je potrebno za opstanak. Zato je hranu najbolje držati u dobro zatvorenim posudama, redovno uklanjati ostatke hrane i proveravati mesta na kojima se zadržava voda.

Važno je smanjiti i broj potencijalnih skrovišta. Pukotine oko cevi, lajsni i zidova mogu predstavljati prolaze kroz koje se insekti kreću između prostorija, ali i između stanova u zgradama. 

Zašto bubašvabe nisu samo neprijatan prizor?

Problem sa bubašvabama nije ograničen na činjenicu da ih niko ne želi u svojoj kuhinji. Kreću se kroz kanalizaciju, smeće i druga kontaminirana mesta, a zatim mogu dospeti na radne površine i mesta na kojima pripremamo hranu. Njihovi ostaci, izmet i pljuvačka takođe sadrže alergene koji kod osetljivih osoba mogu izazvati kijanje, suzenje očiju i druge alergijske reakcije, a izloženost alergenima bubašvaba posebno predstavlja problem kod dece i osoba sa astmom. 

Šta uraditi ako ugledate jednu?

Jedna bubašvaba ne mora automatski da znači da u kući postoji velika najezda. Pojedine vrste mogu slučajno dospeti unutra spolja, ali ako ih primećujete više puta, posebno noću u kuhinji ili kupatilu, problem ne treba ignorisati. 

Kod ozbiljnije infestacije, naročito u stambenim zgradama gde se insekti mogu kretati kroz zajedničke instalacije, najpouzdanije rešenje je profesionalna dezinsekcija. 

A ona gomila kutija koju čuvate "za svaki slučaj"? Ako mesecima stoji u vlažnom podrumu ili zaboravljenom uglu ostave, možda je ovo sasvim dobar razlog da konačno ode na reciklažu.

(Telegraf.rs)