PETI NOVOSADSKI MOST ISPLIVAVA NA OBE OBALE Evo kada će biti gotov i kada će Fruškogorski koridor premostiti Dunav (VIDEO)

Donosimo pregled tehničkih detalja, toka izgradnje i najnovijih informacija o rokovima završetka ove važne saobraćajne investicije, koja bi trebalo da rastereti gradski saobraćaj i poveže Novi Sad sa auto-putevima.

Tok izgradnje i trenutno stanje radova

Radovi na petom mostu preko Dunava (tzv. Fruškogorski most) odvijaju se intenzivno od postavljanja kamena temeljca u maju 2022. godine. Do avgusta 2025. projekt je dostigao oko 70% fizičke realizacije, uz dovršene betonske stubove (pilone) i montirane segmente mostovne konstrukcije sa obe obale. Glavni raspon nad rekom gradi se istovremeno s petrovaradinske i bačke strane – segmenti su već prešli polovinu raspona, a ostalo je još spajanje poslednjih segmenata na sredini Dunava, što je najzahtevniji deo posla. Prema planu, konstrukcija mosta bi trebalo da bude spojena u aprilu 2026., a za saobraćaj otvorena do kraja te godine. Ovim tempom, izvođači i zvaničnici poručuju da radovi teku po planu, bez većih zastoja.

Ukupna dužina: oko 1.700 metara (sa prilaznim konstrukcijama), od čega glavni raspon preko Dunava iznosi ~505 metara.

Širina mosta: 25–28 metara, sa četiri saobraćajne trake za vozila, plus pešačko-biciklističke staze širine oko 2 m sa obe strane.

Konstrukcija: Kablovni (viseći) most sa kosim zategama. Rasponsku konstrukciju čine prenapregnute betonske grede promenljivog preseka, oslonjene na dvostruke pilone visine oko 25 m. Piloni počivaju na 37 šipova prečnika ~1,5 m i dužine ~37 m, ukopanih u rečno dno.

Ovaj most projektovan je kao moderno drumsko rešenje, što ga svrstava u najznačajnije građevine te vrste u Srbiji. Stabilnost konstrukcije obezbeđuju kablovi zatega prikačeni za pilone, koji već preuzimaju opterećenje dok se montiraju segmenti. Most će raspolagati obilaznim saobraćajnicama i petljama na obe obale kako bi se vozila neometano uključivala na njega.

Učesnici u projektu i finansiranje

Projekat petog mosta realizuje se u sklopu državnog Fruškogorskog koridora, strateške brze saobraćajnice Novi Sad–Ruma. Investitor projekta je Javno preduzeće “Putevi Srbije”, dok nadzor nad izvođenjem radova vrši domaći Građevinski institut – Centralna putna laboratorija. Glavni izvođač radova je kineska kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC), angažovana putem međudržavnog sporazuma Srbije i Kine. Vrednost celokupnog Fruškogorskog koridora procenjena je na oko 600 miliona evra, dok izgradnja samog mosta sa prilazima košta približno 114 miliona evra.

Finansiranje se odvija najvećim delom putem kredita kineske razvojne banke (Exim bank), uz učešće domaćih sredstava. Prema zvaničnim podacima Ministarstva građevinarstva, oko 85% investicije pokriveno je kineskim kreditom, dok preostalih 15% obezbeđuje budžet Republike Srbije. Ovakav model finansiranja definisan je sporazumom vlada Srbije i Kine, što je omogućilo direktnu realizaciju projekta bez klasičnog tendera na međunarodnom tržištu. Nema naznaka o uključenju fondova Evropske unije u ovaj projekat – sredstva su osigurana kroz pomenuti bilateralni dogovor i nacionalni budžet.

Značaj novog mosta za saobraćaj

Peti novosadski most imaće ogroman značaj za gradski i regionalni saobraćaj. Kao deo obilaznice oko Novog Sada, spajaće Petrovaradin (Srem) sa severnom industrijskom zonom grada (Sever IV ka Kaću), stvarajući novu tranzitnu rutu koja izmešta teretni saobraćaj iz urbanog jezgra. Most je pretežno namenjen za teretna vozila i industrijski transport, koji će se preko njega direktno sprovoditi u najveću novosadsku industrijsku zonu – čime će se teški kamioni izmestiti sa gradskih ulica. Očekuje se rasterećenje postojećih mostova i saobraćajnica: procene govore da će Most Slobode biti oslobođen oko 40% sadašnjeg opterećenja, dok će sa starih putnih pravaca preko Dunava (Petrovaradin) teretni tranzit biti smanjen i do 50%.

Za građane Novog Sada to znači manje gužvi, brži protok saobraćaja i čistiji vazduh usled smanjenja emisija iz vozila koja bi inače prolazila kroz centar. Peti most će ujedno postati ključna veza između autoputeva E-70 i E-75 (pravci ka Zagrebu i Beogradu), omogućavajući mnogo brže putovanje od Bačke ka Sremu i dalje ka zapadnoj Srbiji i Bosni i Hercegovini. Kroz povezivanje sa budućim brzim putem ka Zrenjaninu, Šapcu i obilaznicom Ruma–Šabac, Novi Sad se pozicionira kao pravo čvorište – “grad mostova” spreman da podrži razvoj privrede i lakše kretanje ljudi i robe u čitavom regionu.

Sve oči uprte su u naredne ključne faze: spajanje konstrukcije iznad reke (planirano na proleće 2026) i potom završne radove na kolovozu, zaštitnim ogradama i prilaznim putevima. Građani s nestrpljenjem prate kako “peti most niče iz Dunava”, uvereni da će ovaj projekat doneti dugoročna poboljšanja saobraćaja i svakodnevnog života u Novom Sadu.

(Vojvodinauzivo.rs)